Main Index: Serbian Bible

Romans 4

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]

ROM 4:1 Šta æemo dakle reæi za Avraama, oca svog, da je po telu našao?
ROM 4:2 Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.
ROM 4:3 Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.
ROM 4:4 A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.
ROM 4:5 A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.
ROM 4:6 Kao što i David govori da je blago èoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:
ROM 4:7 Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.
ROM 4:8 Blago èoveku kome Gospod ne prima greha.
ROM 4:9 Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.
ROM 4:10 Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.
ROM 4:11 I primi znak obrezanja kao peèat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;
ROM 4:12 I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.
ROM 4:13 Jer obeæanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.
ROM 4:14 Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obeæanje.
ROM 4:15 Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.
ROM 4:16 Zato od vere da bude po milosti da obeæanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,
ROM 4:17 (Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:
ROM 4:18 On verova na nadu kad se nije bilo nièemu nadati da æe on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše reèeno: Tako æe biti seme tvoje.
ROM 4:19 I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje veæ umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.
ROM 4:20 I za obeæanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojaèa u veri, i dade slavu Bogu.
ROM 4:21 I znaše jamaèno da šta obeæa kadar je i da uèini.
ROM 4:22 Zato se i primi njemu u pravdu.
ROM 4:23 Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,
ROM 4:24 Nego i za nas, kojima æe se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,
ROM 4:25 Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.