Main Index: Serbian Bible

Hebrews 12

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]

HEB 12:1 Zato, dakle, i mi imajuæi oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trèimo u bitku koja nam je odredjena,
HEB 12:2 Gledajuæi na Naèelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto odredjene sebi radosti pretrpe krst, ne mareæi za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.
HEB 12:3 Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži.
HEB 12:4 Jer još do krvi ne dodjoste boreæi se protiv greha,
HEB 12:5 I zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara;
HEB 12:6 Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima.
HEB 12:7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?
HEB 12:8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi.
HEB 12:9 Ako su nam dakle telesni oèevi naši karaèi, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo?
HEB 12:10 Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.
HEB 12:11 Jer svako karanje kad biva ne èini se da je radost, nego žalost; ali posle daæe miran rod pravde onima koji su nauèeni njime.
HEB 12:12 Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite,
HEB 12:13 I staze poravnite nogama svojim, da ne svrne šta je hromo, nego još da se isceli.
HEB 12:14 Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko neæe videti Gospoda.
HEB 12:15 Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorèine, i ne uèini pakost, i tim da se mnogi ne opogane.
HEB 12:16 Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje.
HEB 12:17 Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbaèen; jer pokajanje ne nadje mesta, ako ga i sa suzama tražaše.
HEB 12:18 Jer ne pristupiste ka gori koja se može opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrèini i oluji,
HEB 12:19 I trubnom glasu, i glasu reèi, kog se odrekoše oni koji èuše, da ne èuju više reèi;
HEB 12:20 Jer ne mogahu da podnesu ono što se zapovedaše: Ako se i zver dotakne do gore, biæe kamenjem ubijena.
HEB 12:21 I tako strašno beše ono što se vide da Mojsije reèe: Uplašio sam se i drhæem.
HEB 12:22 Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama andjela,
HEB 12:23 K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika,
HEB 12:24 I k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.
HEB 12:25 Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekoše koji se odrekoše onog koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi koji se odrièemo nebeskog,
HEB 12:26 Kog glas potrese onda zemlju, a sad obeæa govoreæi; još jednom ja æu potresti ne samo zemlju nego i nebo.
HEB 12:27 A što veli: još jednom, pokazuje da æe se ukinuti ono što se pomièe, kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomièe.
HEB 12:28 Zato, primajuæi carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom.
HEB 12:29 Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.