Main Index: Serbian Bible

Hebrews 11

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]

HEB 11:1 Vera je, pak, tvrdo èekanje onog èemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.
HEB 11:2 Jer u njoj stari dobiše svedoèanstvo.
HEB 11:3 Verom poznajemo da je svet reèju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.
HEB 11:4 Verom prinese Avelj Bogu veæu žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedoèanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoèi za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.
HEB 11:5 Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nadje se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedoèanstvo da ugodi Bogu.
HEB 11:6 A bez vere nije moguæe ugoditi Bogu; jer onaj koji hoæe da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaæa onima koji Ga traže.
HEB 11:7 Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, naèini kovèeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
HEB 11:8 Verom posluša Avraam kad bi pozvan da izidje u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i izidje ne znajuæi kuda ide.
HEB 11:9 Verom dodje Avraam u zemlju obeæanu, kao u tudju, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obeæanja tog.
HEB 11:10 Jer èekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
HEB 11:11 Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeæa.
HEB 11:12 Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
HEB 11:13 U veri pomreše svi ovi ne primivši obeæanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.
HEB 11:14 Jer koji tako govore pokazuju da traže otaèanstvo.
HEB 11:15 I da bi se oni opomenuli onog iz kog izidjoše, imali bi vreme da se vrate.
HEB 11:16 Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
HEB 11:17 Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obeæanje,
HEB 11:18 U kome beše kazano: U Isaku nazvaæe ti se seme;
HEB 11:19 Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
HEB 11:20 Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje æe doæi.
HEB 11:21 Verom blagoslovi Jakov umiruæi svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
HEB 11:22 Verom se opominja Josif umiruæi izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
HEB 11:23 Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
HEB 11:24 Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kæeri Faraonove;
HEB 11:25 I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
HEB 11:26 Državši sramotu Hristovu za veæe bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.
HEB 11:27 Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga vidjaše.
HEB 11:28 Verom uèini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorodjene ne dotakne do njih.
HEB 11:29 Verom predjoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.
HEB 11:30 Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
HEB 11:31 Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.
HEB 11:32 I šta æu još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
HEB 11:33 Koji verom pobediše carstva, uèiniše pravdu, dobiše obeæanja, zatvoriše usta lavovima,
HEB 11:34 Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica maèa, ojaèaše od nemoæi, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tudje;
HEB 11:35 Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
HEB 11:36 A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
HEB 11:37 Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od maèa pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
HEB 11:38 Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po peæinama i po rupama zemaljskim.
HEB 11:39 I ovi svi dobivši svedoèanstvo verom ne primiše obeæanja;
HEB 11:40 Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.