Main Index: Serbian Bible

Numbers 14

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]

NUM 14:1 Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noæ.
NUM 14:2 I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reèe im: Kamo da smo pomrli u zemlji misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji!
NUM 14:3 Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maèa, žene naše i deca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?
NUM 14:4 I rekoše medju sobom: Da postavimo starešinu, pa da se vratimo u Misir.
NUM 14:5 Tada Mojsije i Aron padoše nièice pred svim zborom sinova Izrailjevih.
NUM 14:6 A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin izmedju onih što uhodiše zemlju razdreše haljine svoje,
NUM 14:7 I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevih govoreæi: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.
NUM 14:8 Ako smo mili Gospodu, On æe nas odvesti u tu zemlju, i daæe nam je; a to je zemlja u kojoj teèe mleko i med.
NUM 14:9 Samo se ne odmeæite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se.
NUM 14:10 Tada reèe sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka.
NUM 14:11 I reèe Gospod Mojsiju: Dokle æe me vredjati taj narod? Kad li æe mi verovati posle tolikih znaka što sam uèinio medju njima?
NUM 14:12 Udariæu ga pomorom, i rasuæu ga; a od tebe æu uèiniti narod velik i jaèi od ovog.
NUM 14:13 A Mojsije reèe Gospodu: Ali æe èuti Misirci, izmedju kojih si izveo ovaj narod silom svojom,
NUM 14:14 I reæi æe s ljudima ove zemlje, koji su èuli da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se oèima vidjao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danu i u stupu ognjenom noæu;
NUM 14:15 Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednog, govoriæe narodi, koji su èuli pripovest o Tebi, govoreæi:
NUM 14:16 Nije mogao Gospod dovesti narod ovaj u zemlju koju im je sa zakletvom obeæao, zato ih pobi u pustinji.
NUM 14:17 Neka se, dakle, proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreæi:
NUM 14:18 Gospod dugo èeka i obilan je milošæu, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otaèko na sinovima do treæeg i èetvrtog kolena.
NUM 14:19 Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde.
NUM 14:20 A Gospod reèe: Praštam po reèi tvojoj.
NUM 14:21 Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje,
NUM 14:22 Ti ljudi koji videše slavu moju i znake moje što sam uèinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me veæ deset puta, i ne poslušaše reèi moje,
NUM 14:23 Neæe videti zemlje koju sa zakletvom obeæah ocima njihovim, neæe videti ni jedan od onih koji me uvrediše.
NUM 14:24 A slugu svog Haleva, u kome beše drugi duh i koji se sasvim mene držao, njega æu odvesti u zemlju u koju je išao, i seme æe je njegovo naslediti.
NUM 14:25 Ali Amalik i Hananej sede u dolini, zato se sutra vratite natrag, i idite u pustinju k crvenom moru.
NUM 14:26 Još reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi:
NUM 14:27 Dokle æe taj zli zbor vikati na me, èuo sam viku sinova Izrailjevih, koji vièu na me.
NUM 14:28 Kaži im: Tako ja živ bio, kaže Gospod, uèiniæu vam onako kako ste govorili i ja èuh.
NUM 14:29 U ovoj æe pustinji popadati mrtva telesa vaša, i svi izmedju vas koji su izbrojani u svem broju vašem od dvadeset godina i više, koji vikaste na me,
NUM 14:30 Neæete uæi u zemlju, za koju podigavši ruku svoju zakleh se da æu vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinog.
NUM 14:31 A decu vašu, za koju rekoste da æe postati roblje, njih æu odvesti, i oni æe poznati zemlju za koju vi ne marite.
NUM 14:32 A vaša telesa mrtva æe popadati u ovoj pustinji.
NUM 14:33 A deca vaša biæe pastiri po pustinji èetrdeset godina, i nosiæe kar za preljube vaše, dokle ne ispropadaju telesa vaša u pustinji.
NUM 14:34 Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, èetrdeset dana, za svaki dan po godinu, nosiæete grehe svoje, èetrdeset godina, i poznaæete da sam prekinuo s vama.
NUM 14:35 Ja Gospod rekoh, i tako æu uèiniti svemu tom zboru zlom, koji se sabrao na me: u pustinji æe propasti i tu pomreti.
NUM 14:36 A ljudi koje beše poslao Mojsije da uhode zemlju, i koji vrativši se pobuniše sav zbor da vièe na nj, prosuvši zao glas o zemlji,
NUM 14:37 Ti ljudi, koji prosuše zao glas o zemlji, pomreše od pomora pred Gospodom;
NUM 14:38 A Isus, sin Navin i Halev, sin Jefonijin ostaše živi izmedju ljudi koji su išli da uhode zemlju.
NUM 14:39 I Mojsije kaza sve ove reèi svim sinovima Izrailjevim, i narod plaka veoma.
NUM 14:40 A sutradan ustavši podjoše navrh gore, i rekoše: Evo nas, idemo na mesto za koje je govorio Gospod, jer zgrešismo.
NUM 14:41 Ali Mojsije reèe: Zašto prestupate zapovest Gospodnju? Od toga neæe biti ništa.
NUM 14:42 Ne idite gore, jer Gospod nije medju vama; nemojte da vas pobiju neprijatelji vaši.
NUM 14:43 Jer je Amalik i Hananej tamo pred vama, i izginuæete od maèa, jer odustaviste Gospoda, pa neæe ni Gospod biti s vama.
NUM 14:44 Ali oni, ipak, navališe da idu navrh gore; ali kovèeg zaveta Gospodnjeg i Mojsije ne izadjoše iz logora.
NUM 14:45 Tada sidje Amalik i Hananej, koji življahu u onoj gori, i razbiše ih i baciše dori do Orme.

Webnet77.com