Main Index: Serbian Bible
Deuteronomy 22
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
DEUT 22:1 Kad vidiš vola ili ovcu brata svog gde luta, nemoj proæi mimo njih, nego ih odvedi bratu svom.
DEUT 22:2 Ako li ti brat tvoj nije blizu ili ga ne znaš, odvedi ih svojoj kuæi neka budu kod tebe dokle ih ne potraži brat tvoj, i tada mu ih vrati.
DEUT 22:3 Tako uèini i s magarcem njegovim i s haljinom njegovom; i tako uèini sa svakom stvarju brata svog izgubljenom, kad je izgubi, a ti je nadješ, nemoj proæi mimo nju.
DEUT 22:4 Kad vidiš magarca ili vola brata svog gde je pao na putu, nemoj ih proæi, nego ih podigni s njim.
DEUT 22:5 Žena da ne nosi muško odelo niti èovek da se oblaèi u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako èini.
DEUT 22:6 Kad naidješ putem na gnezdo ptièije, na drvetu ili na zemlji, sa ptiæima ili sa jajcima, a majka leži na ptiæima ili na jajcima, nemoj uzeti majke s ptiæima.
DEUT 22:7 Nego pusti majku, a ptiæe uzmi, da bi ti dobro bilo i da bi ti se produžili dani.
DEUT 22:8 Kad gradiš novu kuæu, naèini ogradu oko strehe svoje, da ne bi navukao krv na dom svoj, kad bi ko pao s njega.
DEUT 22:9 Ne sej u vinogradu svom drugo seme da ne bi oskvrnio i rod od semena koje poseješ i rod vinogradski.
DEUT 22:10 Ne ori na volu i na magarcu zajedno.
DEUT 22:11 Ne oblaèi haljine tkane od vune i od lana zajedno.
DEUT 22:12 Naèini sebi rese na èetiri kraja od haljine koju oblaèiš.
DEUT 22:13 Ko se oženi, pa mu žena omrzne pošto legne s njom,
DEUT 22:14 Pa da priliku da se govori o njoj i prospe rdjav glas o njoj govoreæi: Oženih se ovom, ali legavši s njom ne nadjoh u nje devojaštva;
DEUT 22:15 Tada otac devojèin i mati neka uzmu i donesu znake devojaštva njenog pred starešine grada svog na vrata,
DEUT 22:16 I neka kaže otac devojèin starešinama: Ovu kæer svoju dadoh ovom èoveku za ženu, a on mrzi na nju,
DEUT 22:17 I dade priliku da se govori o njoj rekavši: Ne nadjoh u tvoje kæeri devojaštva; a evo znaka devojaštva kæeri moje. I neka razastru haljinu pred starešinama gradskim.
DEUT 22:18 Tada starešine grada onog neka uzmu muža njenog i nakaraju ga,
DEUT 22:19 I neka ga oglobe sto sikala srebra, koje neka daju ocu devojèinom zato što je izneo rdjav glas na devojku Izrailjku, i neka mu bude žena; da je ne može pustiti dok je živ.
DEUT 22:20 Ali ako bude istina, da se nije našlo devojaštvo u devojke,
DEUT 22:21 Tada neka izvedu devojku na vrata oca njenog, i neka je zaspu kamenjem ljudi onog mesta da pogine, zato što uèini sramotu u Izrailju kurvavši se u domu oca svog. Tako izvadi zlo iz sebe.
DEUT 22:22 Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje, èovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako izvadi zlo iz Izrailja.
DEUT 22:23 Kad devojka bude isprošena za koga, pa je nadje kogod u mestu i obleži je,
DEUT 22:24 Izvedite ih oboje na vrata onog mesta, i zaspite ih kamenjem da poginu, devojku što nije vikala u mestu, a èoveka što je osramotio ženu bližnjeg svog. Tako izvadi zlo iz sebe.
DEUT 22:25 Ako li u polju nadje èovek devojku isprošenu, i silom je obleži, tada da se pogubi samo èovek koji je obleža;
DEUT 22:26 A devojci ne èini ništa, nije uèinila greh koji zaslužuje smrt, jer kao kad ko skoèi na bližnjeg svog i ubije ga takva je i ta stvar;
DEUT 22:27 Jer nadje je u polju, i devojka isprošena vika, ali ne bi nikoga da je odbrani.
DEUT 22:28 Ako ko nadje devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se,
DEUT 22:29 Tada èovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojèinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ.
DEUT 22:30 Niko da se ne ženi ženom oca svog, ni da otkrije skuta oca svog.