Main Index: Serbian Bible

Judges 2

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]

JUDG 2:1 I dodje andjeo Gospodnji od Galgala u Vokim i reèe: Izveo sam vas iz Misira i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima vašim; i rekoh: Neæu pokvariti zavet svoj s vama doveka.
JUDG 2:2 A vi ne hvatajte veru sa stanovnicima te zemlje, oltare njihove raskopajte. Ali ne poslušaste glas moj. Šta ste to uèinili?
JUDG 2:3 Zato i ja rekoh: Neæu ih odagnati ispred vas, nego æe vam biti kao trnje, i bogovi njihovi biæe vam zamka.
JUDG 2:4 A kad izgovori andjeo Gospodnji ove reèi svim sinovima Izrailjevim, narod podiže glas svoj i plaka.
JUDG 2:5 Zato prozvaše ono mesto Vokim; i onde prinesoše žrtve Gospodu.
JUDG 2:6 A Isus raspusti narod, i razidjoše se sinovi Izrailjevi svaki na svoje nasledstvo, da naslede zemlju.
JUDG 2:7 I služi narod Gospodu svega veka Isusovog i svega veka starešina koji živeše dugo iza Isusa koje behu videle sva velika dela Gospodnja što uèini Izrailju.
JUDG 2:8 Ali umre Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu beše sto i deset godina.
JUDG 2:9 I pogreboše ga u medjama nasledstva njegovog u Tamnat-Aresu u gori Jefremovoj sa severa gori Gasu.
JUDG 2:10 I sav onaj naraštaj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi naraštaj iza njih, koji ne poznavaše Gospoda ni dela koja je uèinio Izrailju.
JUDG 2:11 I sinovi Izrailjevi, èiniše što je zlo pred Gospodom, i služiše Valima.
JUDG 2:12 I ostaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje misirske, i podjoše za drugim bogovima izmedju bogova onih naroda koji behu oko njih, i klanjaše im se, i razgneviše Gospoda.
JUDG 2:13 I ostaviše Gospoda, i služiše Valu i Astarotama.
JUDG 2:14 I razgnevi se Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke ljudima koji ih plenjahu, i prodade ih u ruke neprijateljima njihovim unaokolo, i ne mogaše se više držati pred neprijateljima svojim.
JUDG 2:15 Kud god polažahu, ruka Gospodnja beše protiv njih na zlo, kao što beše rekao Gospod i kao što im se beše zakleo Gospod; i behu u velikoj nevolji.
JUDG 2:16 Tada im Gospod podizaše sudije, koji ih izbavljahu iz ruku onih što ih plenjahu.
JUDG 2:17 Ali ni sudija svojih ne slušaše, nego èiniše preljubu za drugim bogovima, i klanjaše im se; brzo zadjoše s puta kojim idoše oci njihovi slušajuæi zapovesti Gospodnje; oni ne èiniše tako.
JUDG 2:18 I kad im Gospod podizaše sudije, beše Gospod sa svakim sudijom, i izbavljaše ih iz ruku neprijatelja njihovih svega veka sudijinog; jer se sažali Gospod radi njihovog uzdisanja na one koji im krivo èinjahu i koji ih cveljahu.
JUDG 2:19 A kad sudija umre, oni se vraæahu opet i bivahu gori od otaca svojih iduæi za bogovima drugim i služeæi im i klanjajuæi im se; ne ostavljahu se dela svojih niti puteva svojih opakih.
JUDG 2:20 Zato se raspali gnev Gospodnji na Izrailja, i reèe: Kad je taj narod prestupio moj zavet koji sam zapovedi ocima njihovim, i ne poslušaše glas moj,
JUDG 2:21 Ni ja neæu više nijednoga goniti ispred njih izmedju naroda koje ostavi Isus kad umre,
JUDG 2:22 Da njima kušam Izrailja hoæe li se držati puta Gospodnjeg hodeæi po njemu, kao što su se držali oci njihovi, ili neæe.
JUDG 2:23 I Gospod ostavi te narode i ne izagna ih odmah ne predavši ih u ruke Isusu.