Main Index: Serbian Bible

 

1 Samuel 4

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]

1SAM 4:1 I šta reèe Samuilo, zbi se svemu Izrailju. Jer Izrailj izadje na vojsku na Filisteje, i stadoše u logor kod Even-Ezera, a Filisteji stadoše u logor u Afeku.
1SAM 4:2 A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko èetiri hiljade ljudi.
1SAM 4:3 I kad narod dodje u logor, rekoše starešine Izrailjeve: Zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima? Da donesemo iz Siloma kovèeg zaveta Gospodnjeg, da bude medju nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših.
1SAM 4:4 I narod posla u Silom da donesu odande kovèeg zaveta Gospoda nad vojskama, koji sedi na heruvimima; a behu onde kod kovèega zaveta Gospodnjeg dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines.
1SAM 4:5 A kad dodje kovèeg zaveta Gospodnjeg u logor, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zajeèa.
1SAM 4:6 A Filisteji èuvši veselu viku rekoše: Kakva je to vika vesela u logoru jevrejskom? I razumeše da je došao kovèeg Gospodnji u logor njihov.
1SAM 4:7 I uplašiše se Filisteji kad rekoše: Bog je došao u logor. I govorahu: Teško nama! Jer to nije bivalo pre.
1SAM 4:8 Teško nama! Ko æe nas izbaviti iz ruku tih silnih bogova? To su bogovi što pobiše Misirce u pustinji svakojakim mukama.
1SAM 4:9 Ohrabrite se, i budite ljudi, o Filisteji! Da ne služite Jevrejima kao što su oni vama služili; budite ljudi i udrite.
1SAM 4:10 I Filisteji udariše, i Izrailjci se opet razbiše i pobegoše k šatorima svojim; i boj beše vrlo velik, jer pade iz Izrailja trideset hiljada pešaka.
1SAM 4:11 I kovèeg Božji bi otet, i dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines pogiboše.
1SAM 4:12 A jedan izmedju sinova Venijaminovih pobeže iz boja, i dodje u Silom isti dan razdrtih haljina i glave posute prahom.
1SAM 4:13 I kad dodje, gle, Ilije sedjaše na stolici ukraj puta pogledajuæi; jer srce njegovo beše u strahu za kovèeg Božji. I došav onaj èovek u grad kaza glase, i stade vika svega grada.
1SAM 4:14 A Ilije èuvši viku reèe: Kakva je to vreva? I èovek brže dotrèa da javi Iliju.
1SAM 4:15 A Iliju beše devedeset i osam godina, i oèi mu behu potamnele, te ne mogaše videti.
1SAM 4:16 I reèe èovek Iliju: Ja idem iz boja, utekoh danas iz boja. A on reèe: Šta bi, sine?
1SAM 4:17 A glasnik odgovarajuæi reèe: Pobeže Izrailj ispred Filisteja, i izgibe mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, Ofnije i Fines, i kovèeg Božji otet je.
1SAM 4:18 A kad spomenu kovèeg Božji, pade Ilije sa stolice nauznako kod vrata i slomi vrat i umre, jer beše èovek star i težak. On bi sudija Izrailju èetrdeset godina.
1SAM 4:19 A snaha njegova, žena Finesova, beše trudna i na tom doba, pa èuvši glas da je kovèeg Božji otet i da joj je poginuo svekar i muž, savi se i porodi, jer joj dodjoše bolovi.
1SAM 4:20 I kad umiraše, rekoše joj koje stajahu kod nje: Ne boj se, rodila si sina. Ali ona ne odgovori, niti hajaše za to.
1SAM 4:21 Nego detetu nade ime Ihavod govoreæi: Otide slava od Izrailja; jer kovèeg Božji bi otet, i svekar joj i muž pogiboše.
1SAM 4:22 Zato reèe: Otide slava od Izrailja; jer bi otet kovèeg Božji.