Main Index: Serbian Bible

2 Samuel 18

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]

2SAM 18:1 I prebroja David narod što beše s njim, i postavi im hiljadnike i stotinike.
2SAM 18:2 I predade David treæinu naroda Joavu, i treæinu Avisaju sinu Serujinom bratu Joavovom, i treæinu Itaju Getejinu. Pa onda reèe car narodu: i ja æu iæi s vama.
2SAM 18:3 Ali narod reèe: Nemoj ti iæi; jer i da pobegnemo, neæe mariti za to; ili da nas pola izgine, neæe mariti za to; jer si ti sam kao nas deset hiljada, zato je bolje da nam iz grada pomažeš.
2SAM 18:4 A car im reèe: Šta vam se èini da je dobro uèiniæu. I car stade kod vrata, i sav narod izlažaše po sto i po hiljadu.
2SAM 18:5 I zapovedi car Joavu i Avisaju i Itaju, i reèe: Èuvajte mi dete Avesaloma. I sav narod èu kako car zapovedi svim vojvodama za Avesaloma.
2SAM 18:6 I tako izidje narod u polje pred Izrailja, i zametnu se boj u šumi Jefremovoj.
2SAM 18:7 Onde razbiše narod Izrailjev sluge Davidove, i mnogo izgibe onde u onaj dan, dvadeset hiljada.
2SAM 18:8 Jer se boj raširi po svoj zemlji, i više proždre naroda u onaj dan šuma nego što proždre maè.
2SAM 18:9 A Avesalom se sukobi sa slugama Davidovim, i Avesalom jahaše na mazgi, i mazga naidje pod granat veliki hrast, te on zape glavom za hrast i osta viseæi izmedju neba i zemlje, a mazga ispod njega otrèa.
2SAM 18:10 Videvši to jedan èovek javi Joavu, i reèe: Gle, videh Avesaloma gde visi o hrastu.
2SAM 18:11 A Joav reèe èoveku koji mu to kaza: Gle, vide, pa zašto ga ne ubi i ne svali ga na zemlju? Ja bih ti dao deset sikala srebra i jedan pojas.
2SAM 18:12 A èovek reèe Joavu: Da mi je u rukama izmereno hiljadu sikala srebra, ne bih digao ruku svoju na sina carevog; jer smo èuli kako je car zapovedio tebi i Avisaju i Itaju govoreæi: Èuvajte mi svi dete Avesaloma.
2SAM 18:13 Ili da sam uèinio neveru na svoju dušu, ništa se ne može od cara zatajiti, i ti bi sam ustao na me.
2SAM 18:14 A Joav reèe: Neæu ja dangubiti s tobom. Pa uzevši tri strele u ruku, zastreli ih u srce Avesalomu, jošte živom o hrastu.
2SAM 18:15 Potom opkoliše Avesaloma deset momaka, koji nošahu oružje Joavu, i biše ga i ubiše.
2SAM 18:16 Tada Joav zatrubi u trubu, i narod presta goniti Izrailja, jer Joav ustavi narod.
2SAM 18:17 I uzeše Avesaloma i baciše u šumi u veliku jamu, i nabacaše na nj vrlo veliku gomilu kamenja; a Izrailjci svi pobegoše svaki k svom šatoru.
2SAM 18:18 Avesalom pak beše podigao sebi spomenik za života u dolini carskoj; jer govoraše: Nemam sina, da se saèuva spomen imenu mom. I nazva onaj spomenik svojim imenom, koji se zove mesto Avesalomovo do današnjeg dana.
2SAM 18:19 Tada reèe Ahimas sin Sadokov: Da otrèim da odnesem glas caru, da ga je Gospod izbavio iz ruku neprijatelja njegovih.
2SAM 18:20 A Joav mu reèe: Nemoj danas biti glasnik, nego æeš javiti drugi dan; a danas nemoj nositi glas, jer je sin carev poginuo.
2SAM 18:21 Zatim reèe Joav Husiju: Idi, javi caru šta si video. I pokloni se Husije Joavu, i otrèa.
2SAM 18:22 A Ahimas sin Sadokov opet reèe Joavu: Šta mu drago, da trèim i ja za Husijem. Reèe Joav: Što bi trèao, sine, kad nemaš dobar glas?
2SAM 18:23 Opet reèe: Šta mu drago, da trèim. Odgovori mu: A ti trèi. I otrèa Ahimas preèim putem, i preteèe Husija.
2SAM 18:24 A David sedjaše medju dvojim vratima, i stražar izidje na krov od vrata, na zid, i podigavši oèi svoje ugleda, a to jedan èovek trèi.
2SAM 18:25 Pa povika stražar i javi caru. A car reèe: Ako je jedan, glas nosi. I onaj idjaše sve bliže.
2SAM 18:26 Potom ugleda stražar drugog èoveka gde trèi. I povika stražar k vrataru i reèe: Evo još jedan, trèi sam. A car reèe: I on nosi glas.
2SAM 18:27 I reèe stražar: Trk prvog èini mi se kao da je trk Ahimasa sina Sadokovog. Reèe car: Dobar je èovek, i ide s dobrim glasom.
2SAM 18:28 Tada povika Ahimas i reèe caru: Sretno! I pokloni se caru licem do zemlje, i reèe: Da je blagosloven Gospod Bog tvoj, koji predade ljude koji podigoše ruke svoje na cara gospodara mog.
2SAM 18:29 A car mu reèe: Je li zdravo dete Avesalom? Odgovori Ahimas: Video sam veliku vrevu, kad Joav posla slugu carevog i mene slugu tvog, ali ne znam šta beše.
2SAM 18:30 A car mu reèe: Ukloni se, i stani tamo. I on se ukloni, i stade.
2SAM 18:31 Tada, gle, dodje Husije i reèe: Glas caru i gospodaru mom da te je Gospod izbavio danas iz ruku svih koji ustadoše na te.
2SAM 18:32 A car reèe Husiju: Je li zdravo dete Avesalom? A Husije reèe: Neka neprijatelji gospodara mog cara i koji god ustaju na te zla radi, neka prodju kao to dete.
2SAM 18:33 Tada se car sneveseli, i pope se u gornju klet nad vratima, i stade plakati, a iduæi govoraše: Sine moj Avesalome, sine moj, sine moj Avesalome! Kamo da sam ja umro mesto tebe! Avesalome sine moj, sine moj!