Main Index: Serbian Bible

Habakkuk 2

[1]
[2]
[3]

HAB 2:1 Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta æe mi reæi i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
HAB 2:2 I odgovori mi Gospod i reèe: Piši utvaru, i da bude razgovetno na ploèama da se lako èita.
HAB 2:3 Jer æe još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriæe šta æe biti do kraja i neæe slagati; ako okleva, èekaj je, jer æe zacelo doæi, i neæe odocniti.
HAB 2:4 Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik æe od vere svoje živ biti.
HAB 2:5 A kako vino vara, takav je èovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
HAB 2:6 Neæe li ga svi oni uzeti u prièu i u zagonetke, i reæi: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle æe? I koji trpa na se gusto blato.
HAB 2:7 Neæe li najedanput ustati oni koji æe te gristi? I neæe li se probuditi oni koji æe te rastrzati, i kojima æeš biti grabež?
HAB 2:8 Što si ti oplenio mnoge narode, tebe æe opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
HAB 2:9 Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kuæi svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i saèuva se oda zla.
HAB 2:10 Smislio si sramotu kuæi svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
HAB 2:11 Jer æe kamen iz zida vikati, i èvor iz drveta svedoèiæe.
HAB 2:12 Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
HAB 2:13 Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
HAB 2:14 Jer æe se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
HAB 2:15 Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
HAB 2:16 Nasitiæeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doæi æe k tebi èaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina æe sramna biti na slavi tvojoj.
HAB 2:17 Jer nasilje uèinjeno Livanu pokriæe te i pustoš medju zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
HAB 2:18 Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i uèitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeæi neme idole?
HAB 2:19 Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoæe li on uèiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
HAB 2:20 A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; æuti pred Njim sva zemljo!

Webnet77.com