Main Index: Serbian Bible

Zephaniah 2

[1]
[2]
[3]

ZEPH 2:1 Saberite se, saberite se, narode nemili.
ZEPH 2:2 Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.
ZEPH 2:3 Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji èinite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.
ZEPH 2:4 Jer æe se Gaza ostaviti i Askalon æe opusteti; Azot æe se odagnati u podne i Akaron æe se iskoreniti.
ZEPH 2:5 Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reè je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja æu te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.
ZEPH 2:6 I bregovi æe morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.
ZEPH 2:7 I taj æe kraj biti ostatku doma Judinog; onde æe pasti; u domovima æe askalonskim legati uveèe; jer æe ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.
ZEPH 2:8 Èuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko medja njihovih.
ZEPH 2:9 Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav æe biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i veèna pustoš; ostatak naroda mog opleniæe ih, i koji ostanu od naroda mog naslediæe ih.
ZEPH 2:10 To æe im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.
ZEPH 2:11 Strašan æe im biti Gospod, jer æe istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu æe se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.
ZEPH 2:12 I vi, Etiopljani, biæete pobijeni maèem mojim.
ZEPH 2:13 I dignuæe ruku svoju na sever, i zatræe Asirsku, i Nineviju æe opusteti da bude suva kao pustinja.
ZEPH 2:14 I u njoj æe ležati stada, svakojako zverje izmedju naroda, i gem i æuk noæivaæe na dovratnicima njenim; glasom æe pevati na prozorima; pustoš æe biti na pragovima, jer æe se poskidati kedrovina.
ZEPH 2:15 Takav æe biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prodje mimo nj zviždaæe i mahati rukom.