Main Index: Serbian Bible

2 Corinthians 7

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]

2COR 7:1 Imajuæi, dakle, ovakva obeæanja, o ljubazni! Da oèistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem.
2COR 7:2 Primite nas, nikom ne uèinismo nažao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.
2COR 7:3 Ne govorim na osudjenje, jer pre rekoh da ste u srcima našim, da bih s vama i umro i živeo.
2COR 7:4 Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utehe, izobilan sam radošæu pored svih briga naših.
2COR 7:5 Jer kad dodjosmo u Makedoniju, nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.
2COR 7:6 Ali Bog, koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim.
2COR 7:7 A ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši za vas kazujuæi vašu želju, vaše plakanje, vaše stradanje za mene, tako da se još veæma obradovah.
2COR 7:8 Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bejah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ražali vas.
2COR 7:9 Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u èemu ne štetujete.
2COR 7:10 Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a žalost ovog sveta smrt donosi.
2COR 7:11 Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko uèini staranje medju vama? Kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu želju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste èisti u delu.
2COR 7:12 Jer ako vam i pisah, ne ovog radi koji je skrivio, niti onog radi kome je krivo uèinjeno, nego da se pokaže medju vama staranje naše za vas pred Bogom.
2COR 7:13 Zato se utešismo utehom vašom; a još se veæma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.
2COR 7:14 Jer što sam mu se za vas pohvalio, nisam se posramio; nego kako je sve istina što govorismo vama, tako i pohvala naša k Titu istinita bi.
2COR 7:15 I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslušanja svih vas, kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.
2COR 7:16 Radujem se, dakle, što se u svemu smem osloniti na vas.