Main Index: Serbian Bible

1 Kings 1

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]

1KINGS 1:1 A car David ostare i bi vremenit, i koliko ga pokrivahu haljinama ne mogaše se zagrejati.
1KINGS 1:2 Tada mu rekoše sluge njegove: Neka potraže caru gospodaru našem mladu devojku, pa ona neka stoji pred carem i dvori ga, i na krilu neka mu spava, da se zagreva car, gospodar naš.
1KINGS 1:3 I potražiše lepu devojku po svim krajevima izrailjskim, i nadjoše Avisagu Sunamku, te je dovedoše caru.
1KINGS 1:4 A ta devojka beše vrlo lepa, i dvoraše cara i služaše mu: ali je car ne pozna.
1KINGS 1:5 A Adonija, sin Agitin podiže se govoreæi: Ja æu biti car. I nabavi sebi kola i konjike, i pedeset ljudi koji trèahu pred njim.
1KINGS 1:6 I otac ga nikada ne nakara, niti mu reèe: Zašto radiš tako? A on beše vrlo lep, i mati ga rodi iza Avesaloma.
1KINGS 1:7 I dogovaraše se s Joavom sinom Serujinim i s Avijatarom sveštenikom, koji pomagahu Adoniji.
1KINGS 1:8 Ali Sadok sveštenik i Venaja sin Jodajev i Natan prorok i Semaj i Rej i junaci Davidovi ne pristaše za Adonijom.
1KINGS 1:9 Tada nakla Adonija ovaca i volova i ugojene stoke kod kamena Zoeleta, koji je kod izvora Rogila, i pozva svu braæu svoju, sinove careve, i sve ljude od Jude, sluge careve;
1KINGS 1:10 Ali ne pozva Natana proroka, ni Venaje, ni ostalih junaka, ni Solomuna brata svog.
1KINGS 1:11 Tada reèe Natan Vitsaveji, materi Solomunovoj govoreæi: Jesi li èula da se zacario Adonija sin Agitin? A gospodar naš David ne zna.
1KINGS 1:12 Nego sada hajde, ja æu te savetovati kako æeš izbaviti dušu svoju i dušu sina svog Solomuna.
1KINGS 1:13 Hajde, otidi k caru Davidu i reci mu: Nisi li se ti, gospodaru moj care, zakleo sluškinji svojoj govoreæi: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene i on æe sedeti na prestolu mom? Zašto se dakle zacari Adonija?
1KINGS 1:14 I gle, dok ti još budeš onde govoreæi s carem, ja æu doæi za tobom, i dopuniæu tvoje reèi.
1KINGS 1:15 I tako udje Vitsaveja k caru u klet. A car beše vrlo star; i Avisaga Sunamka dvoraše ga.
1KINGS 1:16 I savivši se Vitsaveja pokloni se caru; a car joj reèe: Šta æeš?
1KINGS 1:17 A ona mu reèe: Gospodaru moj, ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim sluškinji svojoj: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom.
1KINGS 1:18 A sad evo Adonija se zacari, a ti, gospodaru moj care, i ne znaš.
1KINGS 1:19 Naklao je volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozvao sve sinove careve, i Avijatara sveštenika i Joava vojvodu; a Solomuna sluge tvog nije pozvao.
1KINGS 1:20 Sada, care gospodaru moj, oèi su svega Izrailja uprte u tebe, da im kažeš ko æe sesti na presto tvoj, gospodaru moj care, posle tebe.
1KINGS 1:21 Inaèe, kad gospodar moj car poèine kod otaca svojih, biæemo ja i sin moj Solomun krivi.
1KINGS 1:22 I gle, dok ona još govoraše caru, dodje prorok Natan.
1KINGS 1:23 I javiše caru govoreæi: Evo Natana proroka. I on stupivši pred cara pokloni se caru licem do zemlje.
1KINGS 1:24 I reèe Natan: Care, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija æe biti car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom?
1KINGS 1:25 Jer otide danas i nakla volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozva sve sinove careve i vojvode i Avijatara sveštenika; i eno jedu i piju s njim i govore: Da živi car Adonija.
1KINGS 1:26 Mene pak, sluge tvog, ne pozva, ni Sadoka sveštenika, ni Venaje sina Jodajevog, ni Solomuna sluge tvog.
1KINGS 1:27 Je li to car gospodar moj naredio? Ne kazavši sluzi svom ko æe sesti na presto gospodara mog cara posle njega.
1KINGS 1:28 A car David odgovori i reèe: Zovite mi Vitsaveju. I ona dodje pred cara, i stade pred carem.
1KINGS 1:29 Tada se zakle car govoreæi: Tako da je živ Gospod, koji je izbavio dušu moju od svake nevolje,
1KINGS 1:30 Kako sam ti se zakleo Gospodom Bogom Izrailjevim rekavši: Solomun sin tvoj biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom mesto mene, tako æu uèiniti danas.
1KINGS 1:31 Tada Vitsaveja savi se licem do zemlje i pokloni se caru, pa reèe: Da živi gospodar moj car David doveka!
1KINGS 1:32 Potom reèe car David: Zovite mi Sadoka sveštenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog. I oni dodjoše pred cara.
1KINGS 1:33 A car im reèe: Uzmite sa sobom sluge gospodara svog, i posadite Solomuna, sina mog, na moju mazgu i i odvedite ga do Giona;
1KINGS 1:34 I neka ga onde Sadok sveštenik i Natan prorok pomažu za cara nad Izrailjem, i zatrubite u trubu i recite: Da živi car Solomun!
1KINGS 1:35 Potom se vratite za njim, i on neka dodje i sedne na presto moj i caruje mesto mene; jer sam njega odredio da bude vodj Izrailju i Judi.
1KINGS 1:36 A Venaja, sin Jodajev, odgovori caru i reèe: Amin! Neka tako kaže Gospod Bog gospodara mog cara.
1KINGS 1:37 Kako je Gospod bio s gospodarem mojim carem tako neka bude i sa Solomunom, i neka podigne presto njegov još više nego presto gospodara mog, cara Davida.
1KINGS 1:38 I tako otide Sadok sveštenik i Natan prorok i Venaja sin Jodajev i Hereteji i Feleteji, i posadiše Solomuna na mazgu cara Davida i odvedoše ga do Giona.
1KINGS 1:39 I Sadok sveštenik uze rog s uljem iz šatora, i pomaza Solomuna. Potom zatrubiše u trubu i sav narod reèe: Da živi car Solomun!
1KINGS 1:40 I sav narod podje za njim, i narod sviraše u svirale i veseljaše se veoma da se zemlja razlegaše od vike njihove.
1KINGS 1:41 I zaèu Adonija i sve zvanice koje behu s njim, pošto jedoše; zaèu i Joav glas trubni, pa reèe: Kakva je to vika i vreva u gradu?
1KINGS 1:42 I dokle on još govoraše, gle, dodje Jonatan sin Avijatara sveštenika; i Adonija mu reèe: Hodi, jer si junak i nosiš dobre glase.
1KINGS 1:43 A Jonatan odgovori i reèe Adoniji: Ta, gospodar naš, car David, postavi Solomuna carem.
1KINGS 1:44 Jer car posla s njim Sadoka sveštenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog, i Hereteje i Feleteje, i posadiše ga na carevu mazgu.
1KINGS 1:45 I pomazaše ga Sadok sveštenik i Natan prorok kod Giona za cara, i otidoše odande veseleæi se tako da je grad uzavreo; to je vika koju èuste.
1KINGS 1:46 I Solomun je veæ seo na carski presto.
1KINGS 1:47 I došle su sluge careve, i blagosloviše gospodara našeg, cara Davida govoreæi: Da Bog proslavi ime Solomunovo još veæma nego tvoje, i presto njegov da podigne još više nego tvoj. I pokloni se car na postelji svojoj.
1KINGS 1:48 Još ovako reèe car: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji dade danas ko æe sedeti na prestolu mom, da vide moje oèi.
1KINGS 1:49 Tada se prepadoše, i ustaše sve zvanice Adonijine, i otidoše svak svojim putem.
1KINGS 1:50 A Adonija bojeæi se Solomuna usta i otide, i uhvati se za rogove oltaru.
1KINGS 1:51 I javiše Solomunu govoreæi: Eno, Adonija se uplašio od cara Solomuna, i eno ga, uhvatio se za rogove oltaru, i veli: Neka mu se zakune car Solomun da neæe ubiti slugu svog maèem.
1KINGS 1:52 A Solomun reèe: Ako bude pošten èovek, ni dlaka s glave njegove neæe pasti na zemlju; ali ako se nadje zlo na njemu, poginuæe.
1KINGS 1:53 I tako posla car Solomun, te ga dovedoše od oltara; i kad dodje, pokloni se caru Solomunu; a Solomun mu reèe: Idi kuæi svojoj.