Main Index: Serbian Bible

1 Kings 22

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]

1KINGS 22:1 I prodjoše tri godine bez rata izmedju Siraca i Izrailjaca.
1KINGS 22:2 A treæe godine dodje Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.
1KINGS 22:3 I reèe car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je naš Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.
1KINGS 22:4 I reèe Josafatu: Hoæeš li iæi sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat reèe caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.
1KINGS 22:5 Još reèe Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas šta æe Gospod reæi.
1KINGS 22:6 Tada car Izrailjev sabra oko èetiri stotine proroka, i reèe im: Hoæu li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æu se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer æe ga Gospod dati u ruke caru.
1KINGS 22:7 A Josafat reèe: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
1KINGS 22:8 A car Izrailjev reèe Josafatu: Ima još jedan èovek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorièe dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat reèe: Neka car ne govori tako.
1KINGS 22:9 Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reèe mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.
1KINGS 22:10 A car Izrailjev i Josafat car Judin sedjahu svaki na svom prestolu obuèeni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
1KINGS 22:11 I Sedekija, sin Hananin, naèini sebi gvozdene rogove, i reèe: Ovako veli Gospod: Ovim æeš pobosti Sirce dokle ih ne istrebiš.
1KINGS 22:12 Tako i svi proroci prorokovahu govoreæi: Idi na Ramot galadski, i biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.
1KINGS 22:13 A poslanik koji otide da dozove Miheju reèe mu govoreæi: Evo, proroci prorièu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reè bude kao reè njihova, govori dobro.
1KINGS 22:14 A Miheja reèe: Tako da je živ Gospod, govoriæu ono što mi Gospod kaže.
1KINGS 22:15 I kad dodje k caru, reèe mu car: Miheja! Hoæemo li iæi na vojsku na Ramot galadski ili æemo se okaniti? A on mu reèe: Idi, biæeš sreæan, jer æe ga Gospod dati caru u ruke.
1KINGS 22:16 A car mu reèe: Koliko æu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
1KINGS 22:17 Tada reèe: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reèe Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuæi s mirom.
1KINGS 22:18 Tada reèe car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neæe prorokovati dobra nego zlo?
1KINGS 22:19 A Miheja mu reèe: Zato èuj reè Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane.
1KINGS 22:20 I reèe Gospod: Ko æe prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan reèe ovo a drugi ono.
1KINGS 22:21 Tada izidje jedan duh i stavši pred Gospoda reèe: Ja æu ga prevariti. A Gospod mu reèe: Kako?
1KINGS 22:22 Odgovori: Izaæi æu i biæu lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reèe: Prevariæeš ga i nadvladaæeš; idi i uèini tako.
1KINGS 22:23 Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.
1KINGS 22:24 Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreæi: Kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
1KINGS 22:25 A Miheja mu reèe: Eto, videæeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.
1KINGS 22:26 Tada car Izrailjev reèe: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;
1KINGS 22:27 I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
1KINGS 22:28 A Miheja reèe: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reèe: Èujte, svi narodi!
1KINGS 22:29 I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
1KINGS 22:30 I reèe car Izrailjev Josafatu: Ja æu se preobuæi kad podjem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuèe se car Izrailjev i otide u boj.
1KINGS 22:31 A car sirski zapovedi vojvodama, kojih beše trideset i dvojica nad kolima njegovim, i reèe: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
1KINGS 22:32 I kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: Zacelo je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare; ali Josafat povika.
1KINGS 22:33 A vojvode od kola videše da nije car Izrailjev, te odstupiše od njega.
1KINGS 22:34 A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuèa oklop. A on reèe svom vozaèu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
1KINGS 22:35 I boj bi žestok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uveèe, i krv iz rane teèaše u kola.
1KINGS 22:36 I prodje glasnik po vojsci o zahodu sunèanom govoreæi: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.
1KINGS 22:37 Tako umre car, i odnesoše ga u Samariju; i pogreboše cara u Samariji.
1KINGS 22:38 A kad prahu kola na jezeru samarijskom, lizaše psi krv njegovu, tako i kad prahu oružje njegovo, po reèi koju reèe Gospod.
1KINGS 22:39 A ostala dela Ahavova i sve što je uèinio, i za kuæu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove što je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
1KINGS 22:40 Tako poèinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.
1KINGS 22:41 A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom èetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;
1KINGS 22:42 I imaše Josafat trideset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu beše ime Azuva, kæi Silejeva.
1KINGS 22:43 I hodjaše putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega èineæi sve što je pravo pred Gospodom.
1KINGS 22:44 Ali visina ne oboriše; narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.
1KINGS 22:45 I uèini mir Josafat s carem Izrailjevim.
1KINGS 22:46 A ostala dela Josafatova i junaštva što uèini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
1KINGS 22:47 On istrebi iz zemlje svoje ostatak adžuvana, koji behu ostali za života Ase, oca njegovog.
1KINGS 22:48 U to vreme ne beše cara u Idumeji, nego beše namesnik carev.
1KINGS 22:49 I Josafat naèini ladje tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidoše; jer se ladje razbiše u Esion-Gaveru.
1KINGS 22:50 Tada reèe Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na ladjama. Ali Josafat ne hte.
1KINGS 22:51 I poèinu Josafat kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.
1KINGS 22:52 Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.
1KINGS 22:53 I èinjaše što je zlo pred Gospodom, i hodjaše putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja.
1KINGS 22:54 I služaše Valu i klanjaše mu se, i gnevljaše Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je èinio otac njegov.