Main Index: Serbian Bible
2 Kings 3
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
2KINGS 3:1 A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina.
2KINGS 3:2 I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše naèinio otac njegov.
2KINGS 3:3 Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.
2KINGS 3:4 A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom.
2KINGS 3:5 Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog.
2KINGS 3:6 A car Joram izadje u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja.
2KINGS 3:7 I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruèi mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoæeš li iæi sa mnom na vojsku na Moavce? A on reèe: Hoæu, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji.
2KINGS 3:8 Iza toga reèe: A kojim æemo putem iæi? A on reèe: Preko pustinje edomske.
2KINGS 3:9 I tako izadje car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja idjaše za njima.
2KINGS 3:10 I reèe car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
2KINGS 3:11 A Josafat reèe: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan izmedju sluga cara Izrailjevog odgovori i reèe: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke.
2KINGS 3:12 Tada reèe Josafatu: U njega je reè Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski.
2KINGS 3:13 A Jelisije reèe caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev reèe mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
2KINGS 3:14 A Jelisije reèe: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao.
2KINGS 3:15 Nego sada dovedite mi gudaèa. I kad gudaè gudjaše, dodje ruka Gospodnja nada nj;
2KINGS 3:16 I reèe: Ovako veli Gospod: Naèinite po ovoj dolini mnogo jama.
2KINGS 3:17 Jer ovako veli Gospod: Neæete osetiti vetra niti æete videti dažda, ali æe se dolina ova napuniti vode, te æete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.
2KINGS 3:18 Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce æe vam predati u ruke.
2KINGS 3:19 I raskopaæete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseæi æete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potræete kamenjem.
2KINGS 3:20 A ujutru kad se prinosi dar, gle, dodje voda od edomske, i napuni se zemlja vode.
2KINGS 3:21 A svi Moavci èuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se poèinjahu pasati i starije i stadoše na medji.
2KINGS 3:22 A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.
2KINGS 3:23 I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci!
2KINGS 3:24 A kad dodjoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni udjoše u zemlju moavsku bijuæi ih.
2KINGS 3:25 I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajuæi svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga praæari stadoše ga biti.
2KINGS 3:26 A car moavski kad vide da æe ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu maèem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše.
2KINGS 3:27 Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.