Main Index: Serbian Bible

2 Kings 19

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]

2KINGS 19:1 A kad to èu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2KINGS 19:2 I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obuèene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.
2KINGS 19:3 I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispeše deca do porodjaja, a nema snage da se rode.
2KINGS 19:4 Da ako je èuo Gospod Bog tvoj sve što reèe Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da ruži Boga Živoga i da Ga vredja reèima, koje je èuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.
2KINGS 19:5 I dodjoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
2KINGS 19:6 I reèe im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reèi koje si èuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
2KINGS 19:7 Evo, ja æu pustiti na nj duh, te æe èuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i uèiniæu da pogine od maèa u svojoj zemlji.
2KINGS 19:8 I tako, vrativši se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer beše èuo da je otišao od Lahisa.
2KINGS 19:9 A on èu za Tiraku, cara huskog gde kazaše: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreæi:
2KINGS 19:10 Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzdaš govoreæi: Neæe se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
2KINGS 19:11 Eto èuo si šta su uèinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li æeš se izbaviti?
2KINGS 19:12 Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?
2KINGS 19:13 Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
2KINGS 19:14 A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i proèita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
2KINGS 19:15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreæi: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,
2KINGS 19:16 Prigni, Gospode, uho svoje i èuj; otvori, Gospode, oèi svoje i vidi; èuj reèi Senahirima, koji posla da ruži Boga Živoga.
2KINGS 19:17 Istina je, Gospode, opustošili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;
2KINGS 19:18 I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku èoveèijih, drvo i kamen; zato ih potrše.
2KINGS 19:19 I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.
2KINGS 19:20 Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruèi mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.
2KINGS 19:21 Ovo je reè koju izreèe Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kæi sionska, za tobom maše glavom kæi jerusalimska.
2KINGS 19:22 Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oèi svoje? Na Sveca Izrailjevog.
2KINGS 19:23 Preko poslanika svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izidjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseæi æu visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i uæi æu u krajnji stan njegov, u šumu njegova Karmila.
2KINGS 19:24 Ja sam kopao i pio vodu tudju, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
2KINGS 19:25 Nisi li èuo da ja to odavna èinim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
2KINGS 19:26 Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.
2KINGS 19:27 Znam sedenje tvoje, i polaženje tvoje i dolaženje tvoje znam, i kako besniš na me.
2KINGS 19:28 Jer besniš na me, i tvoja obest dodje do mojih ušiju; zato æu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa æu te odvesti natrag putem kojim si došao.
2KINGS 19:29 A tebi ovo neka bude znak: ješæete ove godine šta samo od sebe rodi, i druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treæe godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.
2KINGS 19:30 Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet æe pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
2KINGS 19:31 Jer æe iz Jerusalima izaæi ostatak, i iz gore Siona, koji se saèuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uèiniæe to.
2KINGS 19:32 Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neæe uæi u ovaj grad niti æe baciti amo strele, neæe se primaæi ka njemu sa štitom, niti æe iskopati opkope oko njega.
2KINGS 19:33 Vratiæe se putem kojim je došao, a u grad ovaj neæe uæi, veli Gospod.
2KINGS 19:34 Jer æu braniti taj grad, i saèuvaæu ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.
2KINGS 19:35 I istu noæ andjeo Gospodnji izadje i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
2KINGS 19:36 Te se podiže Senahirim, car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
2KINGS 19:37 I kad se klanjaše u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga maèem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.