Main Index: Serbian Bible

2 Chronicles 20

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]

2CHRON 20:1 A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji žive medju sinovima Amonovim, dodjoše da vojuju na Josafata.
2CHRON 20:2 I dodjoše te javiše Josafatu govoreæi: Ide na te veliko mnoštvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad.
2CHRON 20:3 A Josafat se uplaši, i obrati lice svoje da traži Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.
2CHRON 20:4 I skupiše se svi sinovi Judini da traže Gospoda, i iz svih gradova Judinih dodjoše da traže Gospoda.
2CHRON 20:5 Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,
2CHRON 20:6 I reèe: Gospode Bože otaca naših! Nisi li Ti Bog na nebu i vladaš svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moæ i sila da Ti niko ne može odoleti?
2CHRON 20:7 Nisi li Ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog?
2CHRON 20:8 Te se naseliše u njoj, i sagradiše Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreæi:
2CHRON 20:9 Kad nas zadesi kako zlo, maè osvetni ili pomor ili glad, staæemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapiæemo Tebi u nevolji svojoj, usliši i izbavi.
2CHRON 20:10 A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proæi kad idjahu iz zemlje misirske, nego ih obidjoše i ne istrebiše;
2CHRON 20:11 A evo, oni nam vraæaju došavši da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao.
2CHRON 20:12 Bože naš, zar im neæeš suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnoštvu velikom, koje ide na nas, niti znamo šta bismo èinili, nego su oèi naše uprte u Te.
2CHRON 20:13 A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, žene njihove i sinovi njihovi.
2CHRON 20:14 Tada sidje duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita izmedju sinova Asafovih,
2CHRON 20:15 I reèe: Slušajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plašite se tog mnoštva velikog, jer nije vaš rat nego Božji.
2CHRON 20:16 Sutra izadjite na njih; oni æe poæi uz brdo Zis, i naæi æete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu.
2CHRON 20:17 Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako æe vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plašite se, sutra izidjite pred njih, i Gospod æe biti s vama.
2CHRON 20:18 Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judejci i Jerusalimljani padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu.
2CHRON 20:19 A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustaše, te hvališe Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim.
2CHRON 20:20 A ujutru ustavši rano izidjoše u pustinju tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reèe: Èujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i biæete jaki, verujte prorocima Njegovim i biæete sreæni.
2CHRON 20:21 I tako dogovoriv se s narodom postavi pevaèe Gospodnje da hvale svetu krasotu iduæi pred vojskom i govoreæi: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova.
2CHRON 20:22 A kad poèeše pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidjoše na Judu, te se razbiše.
2CHRON 20:23 Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustaše na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše.
2CHRON 20:24 A kad Juda dodje do stražare prema pustinji, i pogleda na mnoštvo, a to mrtva telesa leže po zemlji, i nijedan ne beše ostao živ.
2CHRON 20:25 Zato dodje Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nadjoše kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i napleniše da veæ ne mogoše nositi; tri dana kupiše plen, jer ga beše mnogo.
2CHRON 20:26 A èetvrti dan skupiše se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagosloviše Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas.
2CHRON 20:27 Potom okrenuše svi Judejci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim.
2CHRON 20:28 I dodjoše u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji.
2CHRON 20:29 I strah Božji dodje na sva carstva zemaljska kad èuše da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve.
2CHRON 20:30 I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda.
2CHRON 20:31 I carovaše Josafat nad Judom; trideset i pet godina beše mu kad poèe carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Azuva, kæi Silejeva.
2CHRON 20:32 I hodjaše putem oca svog Ase, niti zadje s njega, èineæi što je pravo pred Gospodom.
2CHRON 20:33 Ali visine ne biše oborene, jer još ne beše narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih.
2CHRON 20:34 A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim.
2CHRON 20:35 Potom združi se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji èinjaše bezakonje.
2CHRON 20:36 A združi se s njim zato da naèine ladje da idu u Tarsis; i naèiniše ladje u Esion-Gaveru.
2CHRON 20:37 Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreæi: Što si se združio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbiše se ladje i ne mogoše iæi u Tarsis.