Main Index: Serbian Bible

2 Chronicles 30

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]

2CHRON 30:1 Potom posla Jezekija k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim da dodju u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom.
2CHRON 30:2 Jer car i knezovi njegovi i sav zbor sveæaše u Jerusalimu da slave pashu drugog meseca.
2CHRON 30:3 Jer je ne mogaše slaviti u to vreme, jer ne beše dosta sveštenika posveæenih i narod se ne beše skupio u Jerusalim.
2CHRON 30:4 I to bi po volji caru i svemu zboru.
2CHRON 30:5 I odrediše da oglase po svemu Izrailju od Virsaveje do Dana da dodju u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom, jer je odavna ne behu slavili kako je napisano.
2CHRON 30:6 I tako otidoše glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovom, Isakovom i Izrailjevom, pa æe se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od ruku careva asirskih.
2CHRON 30:7 Ne budite kao oci vaši i kao braæa vaša što grešiše Gospodu Bogu otaca svojih, te ih dade da budu èudo, kako vidite.
2CHRON 30:8 Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši, dajte ruku Gospodu i hodite u svetinju Njegovu koju je osvetio navek, i služite Gospodu Bogu svom, pa æe se odvratiti od vas žestina gneva Njegovog.
2CHRON 30:9 Jer ako se obratite ka Gospodu, braæa æe vaša i sinovi vaši steæi milost u onih koji ih zarobiše, te æe se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod Bog vaš milostiv i žalostiv, i neæe odvratiti lica od vas, ako se obratite k Njemu.
2CHRON 30:10 A kad ti glasnici idjahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona, podsmevahu im se i rugahu im se.
2CHRON 30:11 Ali neki od Asira i od Manasije i od Zavulona pokorivši se dodjoše u Jerusalim.
2CHRON 30:12 I nad Judu dodje ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da uèine šta beše zapovedio car i knezovi po reèi Gospodnjoj.
2CHRON 30:13 I skupi se u Jerusalim mnoštvo naroda da praznuju praznik presnih hlebova drugog meseca, i bi sabor veoma velik.
2CHRON 30:14 Tada se podigoše, i oboriše oltare što behu u Jerusalimu, i sve oltare kadione oboriše i baciše u potok Kison.
2CHRON 30:15 Potom zaklaše pashu èetrnaestog dana drugog meseca; a sveštenici i Leviti postidevši se osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji.
2CHRON 30:16 I stadoše svojim redom kako treba po zakonu Mojsija sluge Božijeg; i sveštenici kropiše krvlju primajuæi iz ruke Levitima.
2CHRON 30:17 I jer ih mnogo beše u zboru koji se ne behu osveštali; zato Leviti klahu pashu za svakog koji ne beše èist da bi ih posvetili Gospodu.
2CHRON 30:18 Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema i od Manasije i od Isahara i od Zavulona ne oèistiše se, nego jedoše pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreæi: Gospod blagi neka oèisti svakog,
2CHRON 30:19 Ko je upravio srce svoje da traži Boga Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio èist prema svetom oèišæenju.
2CHRON 30:20 I usliši Gospod Jezekiju, i saèuva narod.
2CHRON 30:21 I tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana u velikom veselju, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i sveštenici uz orudja za slavu Gospodnju.
2CHRON 30:22 I Jezekija govori ljubazno sa svim Levitima koji vešti behu službi Gospodnjoj; i jedoše o prazniku sedam dana prinoseæi žrtve zahvalne i slaveæi Gospoda Boga otaca svojih.
2CHRON 30:23 I sav zbor dogovori se da praznuje još sedam dana; i praznovaše još sedam dana u veselju.
2CHRON 30:24 Jer Jezekija, car Judin, dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca; a knezovi dadoše zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca; i osvešta se mnogo sveštenika.
2CHRON 30:25 I tako se proveseli sav zbor Judin i sveštenici i Leviti, i sav zbor što beše došao od Izrailja, i došljaci što behu došli iz zemlje Izrailjeve i koji življahu u zemlji Judinoj.
2CHRON 30:26 I bi veselje veliko u Jerusalimu; jer od vremena Solomuna sina Davidovog cara Izrailjevog ne bi tako u Jerusalimu.
2CHRON 30:27 Potom ustaše sveštenici i Leviti i blagosloviše narod; i uslišen bi glas njihov, i molitva njihova dodje u stan svetinje Gospodnje na nebo.