Main Index: Serbian Bible

Jeremiah 2

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]

JER 2:1 Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
JER 2:2 Idi i vièi Jerusalimu da èuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idjaše za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
JER 2:3 Izrailj beše svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedjahu svi behu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod.
JER 2:4 Èujte reè Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.
JER 2:5 Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadjoše oci vaši u mene, te odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?
JER 2:6 I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živeo?
JER 2:7 I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, došavši oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naèiniste gad.
JER 2:8 Sveštenici ne rekoše: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznaše me, i pastiri odustaše me, i proroci prorokovaše Valom i idoše za stvarima zaludnim.
JER 2:9 Za to æu se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vaših preæu se.
JER 2:10 Jer prodjite ostrva kitimska i vidite i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo šta:
JER 2:11 Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
JER 2:12 Èudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.
JER 2:13 Jer dva zla uèini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.
JER 2:14 Je li Izrailj rob? Je li rob u kuæi rodjen? Zašto posta grabež?
JER 2:15 Rikaše na nj laviæi i dizaše glas svoj, i obratiše zemlju njegovu u pustoš; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da živi u njima.
JER 2:16 I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.
JER 2:17 Nisi li to sam sebi uèinio ostavivši Gospoda Boga svog kad te vodjaše putem?
JER 2:18 A sada šta æe ti put misirski da piješ vode siorske? Šta li æe ti put asirski da piješ vode iz reke?
JER 2:19 Tvoja æe te zloæa pokarati i tvoje æe te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
JER 2:20 Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reèe: Neæu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.
JER 2:21 Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tudje loze?
JER 2:22 Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet æe se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
JER 2:23 Kako možeš reæi: Nisam se oskvrnio, nisam išao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj šta si uèinila, brza kamilo, koja ostavljaš znake na svojim putevima.
JER 2:24 Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po želji duše svoje vuèe u se vetar, kad navali, ko æe je vratiti? Koji je traže neæe se umoriti, naæi æe je u mesecu njenom.
JER 2:25 Èuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne žedni. Ali ti veliš: Od toga nema ništa; ne, jer ljubim tudje, i za njima æu iæi.
JER 2:26 Kao što se lupež posrami kad se uhvati, tako æe se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,
JER 2:27 Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuše ledja, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.
JER 2:28 A gde su bogovi tvoji koje si naèinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.
JER 2:29 Zašto hoæete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
JER 2:30 Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; maè vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi.
JER 2:31 O rode! Vidite reè Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mraèna zemlja? Zašto govori moj narod: Gospodari smo, neæemo više doæi k tebi?
JER 2:32 Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
JER 2:33 Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeæi šta ljubiš? Pa si i nevaljale žene nauèio svojim putevima.
JER 2:34 I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajuæi, nego je na svima njima.
JER 2:35 A ti govoriš: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja æu se preti s tobom što govoriš: Nisam zgrešio.
JER 2:36 Zašto trèkaš tako menjajuæi svoj put? Posramiæeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
JER 2:37 Otiæi æeš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neæeš biti sreæan u njima.