Main Index: Serbian Bible

Jeremiah 8

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]

JER 8:1 U to vreme, govori Gospod, izvadiæe se iz grobova kosti careva Judinih i kosti knezova njegovih i kosti sveštenièke i kosti proroèke, i kosti stanovnika jerusalimskih;
JER 8:2 I razmetnuæe se prema suncu i mesecu i svoj vojsci nebeskoj, koje ljubiše i kojima služiše i za kojima idoše i koje tražiše i kojima se klanjaše; neæe se pokupiti ni pogrepsti, nego æe biti gnoj po zemlji.
JER 8:3 I voleæe smrt nego život, sav ostatak što ih ostane od ovog roda zlog, što ih ostane po svim mestima kuda ih raselim, govori Gospod nad vojskama.
JER 8:4 Još im reci: Ovako veli Gospod: Ko padne, ne ustaje li? Ko zadje, ne vraæa li se?
JER 8:5 Zašto je zašao taj narod jerusalimski za svagda? Drže se prevare, neæe da se obrate.
JER 8:6 Pazio sam i slušao, ne govore pravo, nema nikoga da se kaje za zlo svoje, da reèe: Šta uèinih? Svaki je okrenuo svojim trkom, kao konj kad nagne u boj.
JER 8:7 I roda pod nebom zna svoje vreme, grlica i ždral i lasta paze na vreme kad dolaze; a narod moj ne zna sud Gospodnji.
JER 8:8 Kako govorite: Mudri smo, i zakon je Gospodnji u nas? Doista, gle, laž uèini lažljiva pisaljka književnièka.
JER 8:9 Mudraci se osramotiše, uplašiše se i uhvatiše se; eto, odbaciše reè Gospodnju, pa kakva im je mudrost?
JER 8:10 Zato æu dati žene njihove drugima, njive njihove onima koji æe ih naslediti, jer od malog do velikog svi se dadoše na lakomstvo, i proroci i sveštenici, svi su varalice.
JER 8:11 Jer leèe rane kæeri naroda mog ovlaš govoreæi: Mir, mir; a mira nema.
JER 8:12 Eda li se postideše što èiniše gad? Niti se postideše niti znaju za stid; za to æe popadati medju onima koji padaju; kad ih pohodim, popadaæe, veli Gospod.
JER 8:13 Sasvim æu ih istrebiti, govori Gospod, nema grozda na lozi, ni smokve na drvetu, i lišæe je opalo; i šta sam im dao uzeæe im se.
JER 8:14 Što stojimo? Skupite se i udjimo u tvrde gradove, i onde æutimo; jer nas je Gospod Bog naš uæutkao napojivši nas žuèi, jer zgrešismo Gospodu.
JER 8:15 Èekasmo mir, ali nema dobra; i vreme da ozdravimo, a gle, strah.
JER 8:16 Od Dana èu se frkanje konja njegovih, od rzanja pastuha njegovih sva se zemlja zatrese, dodjoše i pojedoše zemlju i sve što beše u njoj, gradove i koji življahu u njima.
JER 8:17 Jer, evo, ja æu pustiti na vas zmije, aspide, od kojih nema bajanja, te æe vas ujedati, govori Gospod.
JER 8:18 Okrepio bih se u žalosti, ali je srce u meni iznemoglo.
JER 8:19 Eto vike kæeri naroda mog iz daleke zemlje: Zar Gospod nije u Sionu? Car njegov zar nije u njemu? Zašto me razgneviše svojim likovima rezanim, tudjim taštinama?
JER 8:20 Žetva je prošla, leto minulo, a mi se ne izbavismo.
JER 8:21 Satrven sam što je kæi naroda mog satrvena, u žalosti sam, èudo osvoji me.
JER 8:22 Nema li balsama u Galadu? Nema li onde lekara? Zašto se dakle ne isceli kæi naroda mog?