Main Index: Serbian Bible

Lamentations 2

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]

LAM 2:1 Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom kæer sionsku! Svrže s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnožja nogu svojih u dan gneva svog!
LAM 2:2 Gospod potre nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove kæeri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove.
LAM 2:3 Odbi u žestokom gnevu sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji proždire sve oko sebe.
LAM 2:4 Nateže luk svoj kao neprijatelj, podiže desnicu svoju kao protivnik, i pobi sve što beše drago oèima; na šator kæeri sionske prosu kao oganj gnev svoj.
LAM 2:5 Gospod posta kao neprijatelj; potre Izrailja, potre sve dvore njegove, raskopa sve gradove njegove, i umnoži kæeri Judinoj žalost i jad.
LAM 2:6 Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gneva svog odbaci cara i sveštenika.
LAM 2:7 Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora sionskih; stade ih vika u domu Gospodnjem kao na praznik.
LAM 2:8 Gospod naumi da raskopa zid kæeri sionske, rasteže uže, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogoše skupa.
LAM 2:9 Utonuše u zemlju vrata njena, polomi i potre prevornice njene; car njen i knezovi njeni medju narodima su; zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda.
LAM 2:10 Starešine kæeri sionske sede na zemlji i æute, posule su prahom glavu i pripasale kostret; oborile su k zemlji glave svoje devojke jerusalimske.
LAM 2:11 Išèileše mi oèi od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kæeri naroda mog, jer deca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.
LAM 2:12 Govore materama svojim: Gde je žito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskim, i ispuštaju dušu svoju u naruèju matera svojih.
LAM 2:13 Koga æu ti uzeti za svedoka? S èim æu te izjednaèiti, kæeri jerusalimska? Kakvu æu ti priliku naæi, da te utešim, devojko, kæeri sionska? Jer je nesreæa tvoja velika kao more, ko æe te isceliti?
LAM 2:14 Proroci tvoji prorokovaše ti laž i bezumlje, i ne otkrivaše bezakonja tvog da bi odvratili ropstvo tvoje; nego ti kazivaše utvare lažne i koje æe te prognati.
LAM 2:15 Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvižde i mašu glavom za kæerju jerusalimskom: To li je grad, za koji govorahu da je prava lepota, radost svoj zemlji?
LAM 2:16 Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvižde i škrguæu zubima govoreæi: Proždresmo; ovo je doista dan koji èekasmo; doèekasmo, videsmo.
LAM 2:17 Uèini Gospod šta naumi, ispuni reè svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim.
LAM 2:18 Vièe srce njihovo ka Gospodu: Zide kæeri sionske, prolivaj potokom suze dan i noæ, ne daj sebi mira, i zenica oka tvog da ne staje.
LAM 2:19 Ustani, vièi obnoæ, u poèetku straže, prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podiži k Njemu ruke svoje za dušu dece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica.
LAM 2:20 Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako uèinio. Eda li žene jedu porod svoj, decu koju nose u naruèju? Eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i prorok?
LAM 2:21 Leže na zemlji po ulicama deca i starci, devojke moje i mladiæi moji padoše od maèa, pobio si ih u dan gneva svog i poklao ne žaleæi.
LAM 2:22 Sazvao si kao na praznik strahote moje od svuda, i u dan gneva Gospodnjeg niko ne uteèe niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.