Main Index: Serbian Bible

Lamentations 4

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]

LAM 4:1 Kako potamne zlato, promeni se èisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.
LAM 4:2 Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najèistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku lonèarevih!
LAM 4:3 I zveri istièu sise svoje i doje mlad svoju, a kæi naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.
LAM 4:4 Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od žedji; deca ištu hleba, a nema nikoga da im lomi.
LAM 4:5 Koji jedjahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastoše u skerletu, valjaju se po bunjištu.
LAM 4:6 I kar koji dopade kæeri naroda mog veæi je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u èasu i ruke se ne zabaviše oko njega.
LAM 4:7 Nazireji njeni behu èistiji od snega, belji od mleka; telo im beše crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.
LAM 4:8 A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koža im se prilepila za kosti, osušila se kao drvo.
LAM 4:9 Bolje bi onima koji su pobijeni maèem nego onima koji mru od gladi, koji izdišu ubijeni od nestašice roda zemaljskog.
LAM 4:10 Svojim rukama žene žalostive kuvaše decu svoju, ona im biše hrana u pogibli kæeri naroda mog.
LAM 4:11 Navrši Gospod gnev svoj, izli žestoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu proždre temelje.
LAM 4:12 Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da æe neprijatelj i protivnik uæi na vrata jerusalimska.
LAM 4:13 Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja sveštenika njegovih, koji prolivahu krv pravednièku usred njega.
LAM 4:14 Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne dotièu haljinama svojim.
LAM 4:15 Odstupite, neèisti, vièu im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se nièega. I odlaze i skitaju se; i medju narodima se govori: Neæe se više staniti.
LAM 4:16 Gnev Gospodnji raseja ih, neæe više pogledati na njih; ne poštuju sveštenika, nisu žalostivi na starce.
LAM 4:17 Veæ nam oèi išèileše izgledajuæi pomoæ zaludnu; èekasmo narod koji ne može izbaviti.
LAM 4:18 Vrebaju nam korake, da ne možemo hoditi po ulicama svojim, približi se kraj naš, navršiše se dani naši, dodje kraj naš.
LAM 4:19 Koji nas goniše, behu lakši od orlova nebeskih, po gorama nas goniše, u pustinji nam zasedaše.
LAM 4:20 Disanje nozdrva naših, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da æemo živeti pod senom njegovim medju narodima, uhvati se u jame njihove.
LAM 4:21 Raduj se i veseli se, kæeri edomska, koja živiš u zemlji Uzu! Doæi æe do tebe èaša, opiæeš se, i otkriæeš se.
LAM 4:22 Svrši se kar za bezakonje tvoje, kæeri sionska; neæe te više voditi u ropstvo; pohodiæe tvoje bezakonje, kæeri edomska, otkriæe grehe tvoje.

Webnet77.com