Main Index: Serbian Bible

Daniel 4

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]

DAN 4:1 Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima što su po svoj zemlji, mir da vam se umnoži.
DAN 4:2 Svide mi se da objavim znake i èudesa što mi uèini Bog Višnji.
DAN 4:3 Znaci Njegovi kako su veliki! I èudesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo veèno, i vlast Njegova od kolena do kolena.
DAN 4:4 Ja Navuhodonosor bejah miran u kuæi svojoj i cvetah u dvoru svom.
DAN 4:5 Usnih san, koji me uplaši, i misli na postelji mojoj i utvare glave moje uznemiriše me.
DAN 4:6 I zapovedih da se dovedu preda me svi mudraci vavilonski da mi kažu šta znaèi san.
DAN 4:7 Tada dodjoše vraèari, zvezdari, Haldeji i gatari, i pripovedih im san, ali mi ne mogoše kazati šta znaèi.
DAN 4:8 Najposle dodje preda me Danilo, koji se zove Valtasar po imenu boga mog, i u kome je duh svetih bogova, i pripovedih mu san.
DAN 4:9 Valtasare, poglavare vraèima, znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teška; kaži san moj što sam snio i šta znaèi.
DAN 4:10 A utvara glave moje na postelji mojoj beše: Videh, gle, drvo usred zemlje, i visina mu velika.
DAN 4:11 Drvo beše veliko i jako, i visina mu dosezaše do neba, i vidjaše se do kraja sve zemlje.
DAN 4:12 Lišæe mu beše lepo i rod obilat, i na njemu beše hrane svemu, zverje poljsko odmaraše se u hladu njegovom, i na granama njegovim stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjaše svako telo.
DAN 4:13 Videh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle, Stražar i Svetac sidje s neba.
DAN 4:14 Povika jako i reèe ovako: Posecite drvo, i okrešite mu grane, pokidajte mu lišæe i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih.
DAN 4:15 Ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske.
DAN 4:16 Srce èoveèje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka prodje preko njega.
DAN 4:17 To su odredili stražari i izrekli sveti da bi poznali živi da Višnji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoæe, i postavlja nad njim najnižeg izmedju ljudi.
DAN 4:18 Taj san snih ja, car Navuhodonosor; a ti, Valtasare, kaži šta znaèi, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne može da mi kaže šta znaèi; a ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.
DAN 4:19 Tada Danilo, koji se zvaše Valtasar, osta u èudu za jedan sat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori i reèe: Valtasare, san i znaèenje mu da te ne uznemiruje. A Valtasar odgovori i reèe: Gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i znaèenje njegovo neprijateljima tvojim.
DAN 4:20 Drvo što si video, veliko i jako, kome visina dosezaše do neba i koje se vidjaše po svoj zemlji,
DAN 4:21 Kome lišæe beše lepo i rod obilan, i na kome beše hrane svemu, pod kojim stanovaše zverje poljsko i na granama mu sedjahu ptice nebeske,
DAN 4:22 To si ti, care, koji si velik i silan, i velièina je tvoja visoka i doseže do neba i vlast tvoja do krajeva zemaljskih.
DAN 4:23 A što car vide Stražara i Sveca gde silažaše s neba i govoraše: Posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa žilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena prodje preko njega,
DAN 4:24 Ovo znaèi, care, i ovo je naredba Višnjeg koja æe se izvršiti na mom gospodaru caru:
DAN 4:25 Biæeš prognan izmedju ljudi, i sa zverima æeš poljskim živeti, i hraniæe te travom kao goveda, i rosa æe te nebeska kvasiti, i sedam æe vremena proæi preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoæe.
DAN 4:26 A što se reèe da se ostavi panj sa žilama od drveta, carstvo æe ti ostati, kad poznaš da nebesa vladaju.
DAN 4:27 Zato, care, da ti je ugodan moj savet, oprosti se greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milošæu prema nevoljnima, e da bi ti se produžio mir.
DAN 4:28 Sve ovo dodje na cara Navuhodonosora.
DAN 4:29 Posle dvanaest meseci hodaše po carskom dvoru u Vavilonu.
DAN 4:30 I progovori car i reèe: Nije li to Vavilon veliki što ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska, i slava velièanstvu mom?
DAN 4:31 Te reèi još behu u ustima caru, a glas dodje s neba: Tebi se govori, care Navuhodonosore: Carstvo se uze od tebe.
DAN 4:32 I biæeš prognan izmedju ljudi, i živeæeš sa zverjem poljskim, hraniæe te travom kao goveda, i sedam æe vremena proæi preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoæe.
DAN 4:33 U taj èas ispuni se ta reè na Navuhodonosoru; i bi prognan izmedju ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoše dlake kao pera u orla i nokti kao u ptica.
DAN 4:34 Ali posle tog vremena ja Navuhodonosor podigoh oèi svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Višnjeg, i hvalih i slavih Onog koji živi doveka, èija je vlast vlast veèna i èije je carstvo od kolena do kolena.
DAN 4:35 I svi stanovnici zemaljski ništa nisu prema Njemu, i radi šta hoæe s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema nikoga da bi Mu ruku zaustavio i rekao Mu: Šta radiš?
DAN 4:36 U to vreme um moj vrati mi se, i na slavi carstva mog vrati mi se velièanstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi moji potražiše me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se više velièanstva.
DAN 4:37 Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzvišujem i slavim cara nebeskog, èija su sva dela istina i èiji su putevi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito.