Main Index: Serbian Bible

Daniel 10

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]

DAN 10:1 Treæe godine Kira, cara persijskog, objavi se reè Danilu, koji se zvaše Valtasar; i reè beše istinita i o velikim stvarima; i razabra reè i razume utvaru.
DAN 10:2 U to vreme ja Danilo bejah u žalosti tri nedelje dana.
DAN 10:3 Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne udje u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedelje dana.
DAN 10:4 A dvadeset èetvrtog dana prvog meseca bejah na bregu velike reke Hidekela.
DAN 10:5 I podigoh oèi svoje i videh, a to jedan èovek obuèen u platno, i pojas beše oko njega od èistog zlata iz Ufaza;
DAN 10:6 A telo mu beše kao hrisolit, i lice mu kao munja, a oèi mu kao luèevi zapaljeni, a ruke i noge kao bronza ugladjena, a glas od reèi njegovih kao glas mnogog ljudstva.
DAN 10:7 I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što behu sa mnom ne videše je, ali ih popade strah velik, te pobegoše i sakriše se.
DAN 10:8 I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.
DAN 10:9 I èuh glas od reèi njegovih, i kad èuh glas od reèi njegovih, izvan sebe padoh nièice licem na zemlju.
DAN 10:10 I gle, ruka me se dotaèe i podiže me na kolena moja i na dlanove moje.
DAN 10:11 I reèe mi: Danilo, mili èoveèe! Slušaj reèi koje æu ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi reèe tu reè, ustah drhæuæi.
DAN 10:12 I reèe mi: Ne boj se, Danilo, jer prvog dana kad si upravio srce svoje da razumevaš i da muèiš sebe pred Bogom svojim, uslišene biše reèi tvoje, i ja dodjoh tvojih reèi radi.
DAN 10:13 Ali knez carstva persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih knezova dodje mi u pomoæ; tako ja ostah onde kod careva persijskih.
DAN 10:14 I dodjoh da ti kažem šta æe biti tvom narodu posle; jer æe još biti utvara za te dane.
DAN 10:15 I kad mi govoraše tako, oborih oèi svoje na zemlju i zanemeh.
DAN 10:16 I gle, kao èovek dotaèe se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.
DAN 10:17 A kako može sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog èasa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
DAN 10:18 Tada onaj što beše kao èovek opet me se dotaèe i ohrabri me.
DAN 10:19 I reèe: Ne boj se, mili èoveèe; mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri se. I dokle mi govoraše, ohrabrih se i rekoh: Neka govori gospodar moj, jer si me ohrabrio.
DAN 10:20 A on reèe: Znaš li zašto sam došao k tebi? A sada æu se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom æu otiæi, i gle, doæi æe knez grèki.
DAN 10:21 Ali æu ti kazati šta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junaèki radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg.