Main Index: Serbian Bible

Hosea 2

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]

HOS 2:1 Recite braæi svojoj: Narode moj; i sestrama svojim: Pomilovana.
HOS 2:2 Prite se s materom svojom, prite se, jer mi nije žena, niti sam joj ja muž; neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog, i preljube svoje od dojaka svojih,
HOS 2:3 Da je ne bih svukao golu i uèinio je kakva je bila onaj dan kad se rodila, i da je ne bih postavio da bude kao pustinja i obratio je da bude kao zemlja sasušena, i umorio je žedju.
HOS 2:4 I neæu se smilovati na decu njenu, jer su kopilad.
HOS 2:5 Jer se mati njihova kurva, sramoti se roditeljka njihova; jer govori: Iæi æu za milosnicima svojim koji mi daju hleb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i piæe moje.
HOS 2:6 Zato evo ja æu joj zagraditi put trnjem i zazidaæu zidom da ne nadje staza svojih.
HOS 2:7 I trèaæe za svojim milosnicima, ali ih neæe stignuti; i tražiæe ih, ali ih neæe naæi; pa æe reæi: Idem da se vratim k prvom mužu svom, jer mi beše bolje onda nego sada.
HOS 2:8 Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od kog naèiniše Vala.
HOS 2:9 Zato æu uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme, i vino svoje, kad bude vreme, i uzeæu vunu svoju i lan svoj, kojim bi pokrivala golotinju svoju.
HOS 2:10 I otkriæu rugobu njenu pred milosnicima njenim, i niko je neæe izbaviti iz moje ruke.
HOS 2:11 I ukinuæu svaku radost njenu, svetkovine njene, mladine njene i subote njene i sve praznike njene.
HOS 2:12 I potræu èokote njene i smokve, za koje govori: Plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obratiæu ih u šumu da ih jede zverje poljsko.
HOS 2:13 I pohodiæu na njoj dane valimske, u koje im je kadila i kitila se obocima i grivnama, i išla za svojim milosnicima, i mene zaboravila, govori Gospod.
HOS 2:14 Ali evo, ja æu je primamiti i odvešæu je u pustinju, i govoriæu s njom lepo.
HOS 2:15 I daæu joj vinograde njene od tog mesta, i dolinu Ahor za vrata nadanju, i onde æe pevati kao za mladosti svoje i kao kad je išla iz Misira.
HOS 2:16 I tada æeš me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a neæeš me više zvati: Vale moj.
HOS 2:17 Jer æu ukloniti iz usta njenih imena Valova; i neæe im se više pominjati imena.
HOS 2:18 I tada æu im uèiniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomiæu luk i maè i rat da ih nestane u zemlji, i uèiniæu da leže bez straha.
HOS 2:19 I zaruèiæu te sebi doveka, zaruèiæu te sebi pravdom i sudom i milošæu i milosrdjem.
HOS 2:20 I zaruèiæu te sebi verom, i poznaæeš Gospoda.
HOS 2:21 I tada æu se odazvati, govori Gospod, odazvaæu se nebesima, a ona æe se odazvati zemlji.
HOS 2:22 A zemlja æe se odazvati žitu i vinu i ulju, a to æe se odazvati Jezraelu.
HOS 2:23 I posejaæu je sebi na zemlji, i smilovaæu se na Loruhamu, i reæi æu Loamiji: Ti si moj narod, i on æe reæi: Bože moj!