Main Index: Serbian Bible
Revelation 14
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
REV 14:1 I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i èetrdeset i èetiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na èelima svojim.
REV 14:2 I èuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i èuh glas gudaèa koji gudjahu u gusle svoje.
REV 14:3 I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred èetiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše nauèiti pesme, osim onih sto i èetrdeset i èetiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
REV 14:4 Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono podje. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.
REV 14:5 I u njihovim ustima ne nadje se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.
REV 14:6 I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imaše veèno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
REV 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje èas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
REV 14:8 I drugi andjeo za njim ide govoreæi: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.
REV 14:9 I treæi andjeo za njim ide govoreæi glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na èelo svoje ili na ruku svoju,
REV 14:10 I on æe piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utoèeno u èašu gneva Njegovog, i biæe muèen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred Jagnjetom.
REV 14:11 I dim muèenja njihovog izlaziæe va vek veka; i neæe imati mira dan i noæ koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.
REV 14:12 Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.
REV 14:13 I èuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da poèinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
REV 14:14 I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedjaše kao Sin èoveèiji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.
REV 14:15 I drugi andjeo izidje iz crkve vièuæi velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dodje vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.
REV 14:16 I Onaj što sedjaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
REV 14:17 I drugi andjeo izidje iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.
REV 14:18 I drugi andjeo izidje iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreæi: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži groždje vinograda zemaljskog; jer veæ sazreše zrna njegova.
REV 14:19 I baci andjeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.
REV 14:20 I otoèi se kaca izvan grada, i izidje krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.