Main Index: Serbian Bible

Job 9

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 9:1 A Jov odgovori i reèe:
JOB 9:2 Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao èovek biti prav pred Bogom?
JOB 9:3 Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.
JOB 9:4 Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio sreæan?
JOB 9:5 On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraæa ih u gnevu svom;
JOB 9:6 On kreæe zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;
JOB 9:7 On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapeèaæava zvezde;
JOB 9:8 On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;
JOB 9:9 On je naèinio zvezde kola i štape i vlašiæe i druge jugu u dnu;
JOB 9:10 On èini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.
JOB 9:11 Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prodje, a ja ga ne opazim.
JOB 9:12 Gle, kad uhvati, ko æe Ga nagnati da vrati? Ko æe Mu kazati: Šta radiš?
JOB 9:13 Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoænici.
JOB 9:14 A kako bi Mu ja odgovarao i birao reèi protiv Njega?
JOB 9:15 Da sam i prav, neæu Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.
JOB 9:16 Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je èuo glas moj.
JOB 9:17 Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta.
JOB 9:18 Ne da mi da odahnem, nego me siti gorèinama.
JOB 9:19 Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko æe mi svedoèiti?
JOB 9:20 Da se pravdam, moja æe me usta osuditi; da sam dobar, pokazaæe da sam nevaljao.
JOB 9:21 Ako sam dobar, neæu znati za to; omrzao mi je život moj.
JOB 9:22 Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.
JOB 9:23 Kad bi još ubio biè najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih.
JOB 9:24 Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?
JOB 9:25 Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.
JOB 9:26 Prodjoše kao brze ladje, kao orao kad leti za hranu.
JOB 9:27 Ako kažem: Zaboraviæu tužnjavu svoju, ostaviæu gnev svoj i okrepiæu se;
JOB 9:28 Strah me je od svih muka mojih, znam da me neæeš opravdati.
JOB 9:29 Biæu kriv; zašto bih se muèio uzalud?
JOB 9:30 Da se izmijem vodom snežnicom, i da oèistim sapunom ruke svoje,
JOB 9:31 Tada æeš me zamoèiti u jamu da se gade na me moje haljine.
JOB 9:32 Jer nije èovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;
JOB 9:33 Niti ima medju nama kmeta da bi stavio ruku svoju medju nas dvojicu.
JOB 9:34 Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši;
JOB 9:35 Tada æu govoriti, i neæu Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.