Main Index: Serbian Bible

Job 31

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 31:1 Veru uèinih sa oèima svojim, pa kako bih pogledao na devojku?
JOB 31:2 Jer kakav je deo od Boga odozgo? I kakvo nasledstvo od Svemoguæeg s visine?
JOB 31:3 Nije li pogibao nevaljalom i èudo onima koji èine bezakonje?
JOB 31:4 Ne vide li On puteve moje, i sve korake moje ne broji li?
JOB 31:5 Ako hodih s lažju ili ako pohita noga moja na prevaru,
JOB 31:6 Neka me izmeri na merilima pravim, i neka Bog pozna dobrotu moju.
JOB 31:7 Ako su koraci moji zašli s puta, i ako je za oèima mojim pošlo srce moje, i za ruke moje prionulo šta god,
JOB 31:8 Neka ja sejem a drugi jede, i neka se iskorene izdanci moji.
JOB 31:9 Ako se zanelo srce moje za kojom ženom, i ako sam vrebao na vratima bližnjeg svog,
JOB 31:10 Neka drugom melje žena moja, i neka se drugi nad njom povijaju.
JOB 31:11 Jer je to grdilo i bezakonje za sudije.
JOB 31:12 Jer bi to bio oganj koji bi proždirao do uništenja, i svu bi moju letinu iskorenio.
JOB 31:13 Ako nisam hteo doæi na sud sa slugom svojim ili sa sluškinjom svojom, kad bi se tužili na mene;
JOB 31:14 Jer šta bih èinio kad bi se Bog podigao, i kad bi potražio, šta bih Mu odgovorio?
JOB 31:15 Koji je mene stvorio u utrobi, nije li stvorio i njega? Nije li nas On isti sazdao u materici?
JOB 31:16 Ako sam odbio siromasima želju njihovu, i oèi udovici zamutio,
JOB 31:17 I ako sam zalogaj svoj sam jeo, a nije ga jela i sirota,
JOB 31:18 Jer je od mladosti moje rasla sa mnom kao kod oca, i od utrobe matere svoje vodao sam je;
JOB 31:19 Ako sam gledao koga gde gine nemajuæi haljine, i siromaha gde se nema èime pokriti,
JOB 31:20 Ako me nisu blagosiljala bedra njegova što se runom ovaca mojih utoplio,
JOB 31:21 Ako sam izmahnuo rukom na sirotu, kad videh na vratima pomoæ svoju,
JOB 31:22 Neka mi ispadne rame iz pleæa, i ruka moja neka se otkine iz zgloba.
JOB 31:23 Jer sam se bojao pogibli od Boga, kog velièanstvu ne bih odoleo.
JOB 31:24 Ako sam polagao na zlato nadanje svoje, ili èistom zlatu govorio: Uzdanico moja!
JOB 31:25 Ako sam se veselio što mi je imanje veliko i što mnogo stièe ruka moja,
JOB 31:26 Ako sam gledao na sunce, kad sjaje, i na mesec kad ponosito hodi,
JOB 31:27 I srce se moje potajno prevarilo i ruku moju poljubila usta moja,
JOB 31:28 I to bi bilo bezakonje za sudije, jer bih se odrekao Boga ozgo;
JOB 31:29 Ako sam se radovao nesreæi nenavidnika svog, i ako sam zaigrao kada ga je zlo zadesilo,
JOB 31:30 Jer ne dadoh jeziku svom da greši tražeæi dušu njegovu s proklinjanjem;
JOB 31:31 Ako ne govorahu domašnji moji: Ko bi nam dao meso njegovo? Ne možemo se ni najesti;
JOB 31:32 Stranac nije noæivao napolju; vrata svoja otvarao sam putniku;
JOB 31:33 Ako sam, kao što èine ljudi, tajio prestupe svoje i krio svoje bezakonje u svojim nedrima,
JOB 31:34 Ako sam i mogao plašiti veliko mnoštvo, ipak od najmanjeg u domu beše me strah; zato æutah i ne odlažah od vrata.
JOB 31:35 O da bih imao koga da me sasluša! Gle, želja je moja da mi Svemoguæi odgovori i suparnik moj da mi napiše knjigu.
JOB 31:36 Nosio bih je na ramenu svom, vezao bih je sebi kao venac,
JOB 31:37 Broj koraka svojih kazao bih Mu, kao knez pristupio bih k Njemu.
JOB 31:38 Ako je na me vikala moja zemlja, i brazde njene plakale,
JOB 31:39 Ako sam jeo rod njen bez novaca i dosadjivao duši gospodara njenih,
JOB 31:40 Mesto pšenice neka mi radja trnje, i mesto jeèma kukolj. Svršiše se reèi Jovove.