Main Index: Serbian Bible

Job 7

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 7:1 Nije li èovek na vojsci na zemlji? A dani njegovi nisu li kao dani nadnièarski?
JOB 7:2 Kao što sluga uzdiše za senom i kao što nadnièar èeka da svrši,
JOB 7:3 Tako su meni dati u nasledstvo meseci zaludni i noæi muène odredjene mi.
JOB 7:4 Kad legnem, govorim: Kad æu ustati? I kad æe proæi noæ? I sitim se prevræuæi se do svanuæa.
JOB 7:5 Telo je moje obuèeno u crve i u grude zemljane, koža moja puca i rašèinja se.
JOB 7:6 Dani moji brži biše od èunka, i prodjoše bez nadanja.
JOB 7:7 Opomeni se da je moj život vetar, da oko moje neæe više videti dobra,
JOB 7:8 Niti æe me videti oko koje me je vidjalo; i tvoje oèi kad pogledaju na me, mene neæe biti.
JOB 7:9 Kao što se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sidje u grob, neæe izaæi,
JOB 7:10 Neæe se više vratiti kuæi svojoj, niti æe ga više poznati mesto njegovo.
JOB 7:11 Zato ja neæu braniti ustima svojim, govoriæu u tuzi duha svog, naricati u jadu duše svoje.
JOB 7:12 Eda li sam more ili kit, te si namestio stražu oko mene?
JOB 7:13 Kad kažem: Potešiæe me odar moj, postelja æe mi moja olakšati tužnjavu,
JOB 7:14 Tada me strašiš snima i prepadaš me utvarama,
JOB 7:15 Te duša moja voli biti udavljena, voli smrt nego kosti moje.
JOB 7:16 Dodijalo mi je; neæu do veka živeti; prodji me se; jer su dani moji taština.
JOB 7:17 Šta je èovek da ga mnogo ceniš i da mariš za nj?
JOB 7:18 Da ga pohodiš svako jutro, i svaki èas kušaš ga?
JOB 7:19 Kad æeš se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvanku svoju?
JOB 7:20 Zgrešio sam; šta æu Ti èiniti, o èuvaru ljudski? Zašto si me metnuo sebi za belegu, te sam sebi na tegobu?
JOB 7:21 Zašto mi ne oprostiš greh moj i ne ukloniš moje bezakonje? Jer æu sad leæi u prah, i kad me potražiš, mene neæe biti.