Main Index: Serbian Bible

Job 17

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 17:1 Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.
JOB 17:2 Kod mene su rugaèi, i oko moje provodi noæi u jadu koji mi zadaju.
JOB 17:3 Daj mi ko æe jamèiti kod Tebe; ko je taj koji æe se rukovati sa mnom?
JOB 17:4 Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih neæeš uzvisiti.
JOB 17:5 Ko laska prijateljima, njegovim æe sinovima oèi posahnuti.
JOB 17:6 Uèinio je od mene prièu narodima, i postao sam bubnjanje medju njima.
JOB 17:7 Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.
JOB 17:8 Zaèudiæe se tome pravi, i bezazleni æe ustati na licemere.
JOB 17:9 Ali æe se pravednik držati svog puta, i ko je èistih ruku veæma æe ojaèati.
JOB 17:10 A vi vratite se svikoliki i hodite; neæu naæi mudra medju vama.
JOB 17:11 Dani moji prodjoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.
JOB 17:12 Od noæi naèiniše dan, i svetlost je blizu mraka.
JOB 17:13 Da bih se nadao, grob æe mi biti kuæa; u tami æu prostreti postelju sebi.
JOB 17:14 Grobu vièem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.
JOB 17:15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko æe videti?
JOB 17:16 U grob æe siæi, poèinuæe sa mnom u grobu.