Main Index: Serbian Bible

Job 14

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 14:1 Èovek rodjen od žene kratka je veka i pun nemira.
JOB 14:2 Kao cvet nièe, i odseca se, i beži kao sen, i ne ostaje.
JOB 14:3 I na takvog otvaraš oko svoje, i mene vodiš na sud sa sobom!
JOB 14:4 Ko æe èisto izvaditi iz neèista? Niko.
JOB 14:5 Izmereni su dani njegovi, broj meseca njegovih u Tebe je; postavio si mu medju, preko koje ne može preæi.
JOB 14:6 Odvrati se od njega da poèine dokle ne navrši kao nadnièar dan svoj.
JOB 14:7 Jer za drvo ima nadanja, ako se poseèe, da æe se još omladiti i da neæe biti bez izdanka;
JOB 14:8 Ako i ostari u zemlji koren njegov i u prahu izumre panj njegov,
JOB 14:9 Èim oseti vodu, opet napupi i pusti grane kao prisad.
JOB 14:10 A èovek umire iznemogao; i kad izdahne èovek, gde je?
JOB 14:11 Kao kad voda oteèe iz jezera i reka opadne i usahne,
JOB 14:12 Tako èovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neæe se probuditi niti æe se prenuti oda sna svog.
JOB 14:13 O da me hoæeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnev Tvoj, i da mi daš rok kad æeš me se opomenuti!
JOB 14:14 Kad umre èovek, hoæe li oživeti? Sve dane vremena koje mi je odredjeno èekaæu dokle mi dodje promena.
JOB 14:15 Zazvaæeš, i ja æu Ti se odazvati; delo ruku svojih poželeæeš.
JOB 14:16 A sada brojiš korake moje, i ništa ne ostavljaš za greh moj.
JOB 14:17 Zapeèaæeni su u tobocu moji prestupi, i zavezuješ bezakonja moja.
JOB 14:18 Zaista, kao što gora padne i raspadne se, i kao što se stena odvali s mesta svog,
JOB 14:19 I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje èoveèije obraæaš u ništa.
JOB 14:20 Nadvadjuješ ga jednako, te odlazi, menjaš mu lice i otpuštaš ga.
JOB 14:21 Ako sinovi njegovi budu u èasti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine.
JOB 14:22 Samo telo dok je živ boluje, i duša njegova u njemu tuži.