Main Index: Serbian Bible

Job 30

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]

JOB 30:1 A sada smeju mi se mladji od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.
JOB 30:2 A na šta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima beše propala starost.
JOB 30:3 Od siromaštva i gladi samoæavahu bežeæi od suva, mraèna, pusta i opustošena mesta;
JOB 30:4 Koji brahu lobodu po èestama, i smrekovo korenje beše im hrana.
JOB 30:5 Izmedju ljudi behu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežom.
JOB 30:6 Življahu po strašnim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
JOB 30:7 Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
JOB 30:8 Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.
JOB 30:9 I njima sam sada pesma, i postah im prièa.
JOB 30:10 Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
JOB 30:11 Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.
JOB 30:12 S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
JOB 30:13 Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.
JOB 30:14 Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
JOB 30:15 Strahote navališe na me, i kao vetar teraju dušu moju, i kao oblak prodje sreæa moja.
JOB 30:16 I sada se duša moja razliva u meni, stigoše me dani muèni.
JOB 30:17 Noæu probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.
JOB 30:18 Od teške sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.
JOB 30:19 Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
JOB 30:20 Vièem k Tebi, a Ti me ne slušaš; stojim pred Tobom, a Ti ne gledaš na me.
JOB 30:21 Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
JOB 30:22 Podižeš me u vetar, posadjuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
JOB 30:23 Jer znam da æeš me odvesti na smrt i u dom odredjeni svima živima.
JOB 30:24 Ali neæe pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neæe vikati.
JOB 30:25 Nisam li plakao radi onog koji beše u zlu? Nije li duša moja žalosna bivala radi ubogog?
JOB 30:26 Kad se dobru nadah, dodje mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dodje mrak.
JOB 30:27 Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani muèni.
JOB 30:28 Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vièem u zboru.
JOB 30:29 Brat postah zmajevima i drug sovama.
JOB 30:30 Pocrnela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.
JOB 30:31 Gusle se moje pretvoriše u zapevku, i svirala moja u plaè.