Main Index: Serbian Bible

John 12

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]

JN 12:1 A Isus pre pashe na šest dana dodje u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
JN 12:2 Onde Mu, pak, zgotoviše veèeru, i Marta služaše, a i Lazar sedjaše s njim za trpezom;
JN 12:3 A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuæa se napuni mirisa od mira.
JN 12:4 Onda reèe jedan od uèenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
JN 12:5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
JN 12:6 A ovo ne reèe što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovèežiæ, i nošaše što se metaše u nj.
JN 12:7 A Isus reèe: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
JN 12:8 Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
JN 12:9 Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dodjoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
JN 12:10 A glavari sveštenièki dogovoriše se da i Lazara ubiju;
JN 12:11 Jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i verovahu Isusa.
JN 12:12 A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, èuvši da Isus ide u Jerusalim
JN 12:13 Uzeše grane od finika i izidjoše Mu na susret, i vikahu govoreæi: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
JN 12:14 A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
JN 12:15 Ne boj se kæeri Sionova, evo car tvoj ide sedeæi na magaretu.
JN 12:16 Ali ovo uèenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu uèiniše.
JN 12:17 A narod svedoèaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
JN 12:18 Zato Ga i srete narod, jer èuše da On uèini ovo èudo.
JN 12:19 A fariseji govorahu medju sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
JN 12:20 A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
JN 12:21 Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreæi: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
JN 12:22 Dodje Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
JN 12:23 A Isus odgovori im govoreæi: Dodje èas da se proslavi Sin èoveèiji.
JN 12:24 Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenièno padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
JN 12:25 Koji ljubi dušu svoju izgubiæe je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, saèuvaæe je za život veèni.
JN 12:26 Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog æe poštovati Otac moj.
JN 12:27 Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oèe! Saèuvaj me od ovog èasa; ali za to dodjoh na èas ovaj.
JN 12:28 Oèe! Proslavi ime svoje! Tada glas dodje s neba: I proslavio sam i opet æu proslaviti.
JN 12:29 A kad èu narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Andjeo mu govori.
JN 12:30 Isus odgovori i reèe: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
JN 12:31 Sad je sud ovom svetu; sad æe biti isteran knez ovog sveta napolje.
JN 12:32 I kad ja budem podignut od zemlje, sve æu privuæi k sebi.
JN 12:33 A ovo govoraše da pokaže kakvom æe smrti umreti.
JN 12:34 Narod Mu odgovori: Mi èusmo iz zakona da æe Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu èoveèijem valja podignuti? Ko je taj sin èoveèiji?
JN 12:35 A Isus im reèe: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
JN 12:36 Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
JN 12:37 Ako je i èinio tolika èudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
JN 12:38 Da se zbude reè Isaije proroka koji reèe: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
JN 12:39 Zato ne mogahu verovati, jer opet reèe Isaija:
JN 12:40 Zaslepio je oèi njihove i okamenio srca njihova, da ne vide oèima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
JN 12:41 Ovo reèe Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
JN 12:42 Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
JN 12:43 Jer im veæma omile slava ljudska nego slava Božija.
JN 12:44 A Isus povika i reèe: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
JN 12:45 I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
JN 12:46 Ja dodjoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
JN 12:47 I ko èuje moje reèi i ne veruje, ja mu neæu suditi; jer ja ne dodjoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
JN 12:48 Koji se odreèe mene, i ne prima reèi moje, ima sebi sudiju: reè koju ja govorih ona æe mu suditi u poslednji dan;
JN 12:49 Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta æu kazati i šta æu govoriti.
JN 12:50 I znam da je zapovest Njegova život veèni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reèe Otac.