Main Index: Serbian Bible

Acts 17

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]

ACTS 17:1 Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dodjoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.
ACTS 17:2 I Pavle po obièaju svom udje k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,
ACTS 17:3 Pokazujuæi i dokazujuæi im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, reèe, propovedam vama, jeste Hristos.
ACTS 17:4 I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.
ACTS 17:5 Ali tvrdovrati Jevreji zavidjahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši èetu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kuæu Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.
ACTS 17:6 A kad njih ne nadjoše, povukoše Jasona i neke od braæe pred starešine gradske vièuæi: Ovi što zamutiše vasioni svet dodjoše i ovde,
ACTS 17:7 Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv æesarevih zapovesti, govoreæi da ima drugi car, Isus.
ACTS 17:8 I smutiše narod i starešine gradske koji ovo èuše.
ACTS 17:9 Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.
ACTS 17:10 A braæa odmah noæu opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo udjoše u zbornicu jevrejsku.
ACTS 17:11 Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reè sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.
ACTS 17:12 Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grèkih žena i od ljudi ne malo.
ACTS 17:13 A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi reè Božju, dodjoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.
ACTS 17:14 A braæa onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.
ACTS 17:15 A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dodju k njemu što brže, vratiše se.
ACTS 17:16 A kad ih Pavle èekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajuæi grad pun idola;
ACTS 17:17 I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.
ACTS 17:18 A neki od Epikurovaca i od stojièkih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoæe ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoæe nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevandjelje o Isusu i o vaskrsenju.
ACTS 17:19 Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreæi: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?
ACTS 17:20 Jer nešto novo meæeš u naše uši; hoæemo dakle da vidimo šta æe to biti.
ACTS 17:21 A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.
ACTS 17:22 A Pavle stavši nasred Areopaga reèe: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;
ACTS 17:23 Jer prolazeæi i motreæi vaše svetinje nadjoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajuæi poštujete Onog vam ja propovedam.
ACTS 17:24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On buduæi Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,
ACTS 17:25 Niti prima ugadjanja od ruku èoveèijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.
ACTS 17:26 I uèinio je da od jedne krvi sav rod èoveèiji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred odredjena vremena i medje njihovog življenja:
ACTS 17:27 Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;
ACTS 17:28 Jer kroz Njega živimo, i mièemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevaèa rekoše: Jer smo i rod Njegov.
ACTS 17:29 Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski naèinili po smišljanju svom.
ACTS 17:30 Ne gledajuæi dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;
ACTS 17:31 Jer je postavio dan u koji æe suditi vasionom svetu po pravdi preko èoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.
ACTS 17:32 A kad èuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te èujemo opet o tom.
ACTS 17:33 Tako Pavle otide izmedju njih.
ACTS 17:34 A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; medju kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.