Main Index: Serbian Bible

Acts 27

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]

ACTS 27:1 I kao što bi odredjeno da idemo u Talijansku, predaše i Pavla i druge neke sužnje kapetanu, po imenu Juliju, od æesareve èete.
ACTS 27:2 A kad udjosmo u ladju adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama beše Aristarh Makedonac iz Soluna.
ACTS 27:3 I drugi dan dodjosmo u Sidon. I Julije držaše Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga poslužuju.
ACTS 27:4 I odande odvezavši se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni.
ACTS 27:5 I preplovivši puèinu kilikijsku i pamfilijsku dodjosmo u Miru likijsku.
ACTS 27:6 I onde našavši kapetan ladju aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju.
ACTS 27:7 I plovivši mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne davaše, doplovismo pod Krit kod Salmone.
ACTS 27:8 I jedva se vozeæi pored kraja, dodjosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristaništa, kod kog blizu beše grad Laseja.
ACTS 27:9 A pošto prodje mnogo vremena, i veæ plovljenje ne beše bez straha, jer i post veæ beše prošao, savetovaše Pavle
ACTS 27:10 Govoreæi im: Ljudi! Vidim da æe plovljenje biti s mukom i velikom štetom ne samo tovara i ladje nego i duša naših.
ACTS 27:11 Ali kapetan posluša veæma krmanoša i gospodara od ladje negoli Pavlove reèi.
ACTS 27:12 A ne buduæi pristanište zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doæi do Finika, i onde da zimuju u pristaništu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.
ACTS 27:13 I kad dunu jug, mišljahu da im se volja ispuni, i podignuvši jedra plovljahu pokraj Krita.
ACTS 27:14 Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon.
ACTS 27:15 A kad se ladja ote, i ne mogaše se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nošahu nas.
ACTS 27:16 A kad prodjosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udržati èamac,
ACTS 27:17 Koji izvukavši, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za ladju; a bojeæi se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo.
ACTS 27:18 A kad nam veoma dosadjivaše bura sutradan izbacivahu tovare.
ACTS 27:19 I u treæi dan svojim rukama izbacismo alat ladjarski.
ACTS 27:20 A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propala sva nada da æemo se izbaviti.
ACTS 27:21 I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavši preda njih reèe: Trebaše dakle, o ljudi! Poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i štete.
ACTS 27:22 I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna duša od vas neæe propasti osim ladje;
ACTS 27:23 Jer u ovu noæ stade preda me andjeo Boga kog sam ja i kome služim,
ACTS 27:24 Govoreæi: Ne boj se, Pavle! Valja ti doæi pred æesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.
ACTS 27:25 Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da æe tako biti kao što mi bi reèeno.
ACTS 27:26 Ali valja nam doæi na jedno ostrvo.
ACTS 27:27 A kad bi èetrnaesta noæ, i mi se u ponoæi plavljasmo po adrijanskoj puèini, pomisliše ladjari da se približuju k nekakvoj zemlji.
ACTS 27:28 I izmerivši dubinu nadjoše dvadeset hvati; i prošavši malo opet izmeriše, i nadjoše petnaest hvati.
ACTS 27:29 Onda bojeæi se da kako ne udare na prudovita mesta baciše sa stražnjeg kraja ladje èetiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane.
ACTS 27:30 A kad ladjari gledahu da pobegnu iz ladje, i spustiše èamac u more izgovarajuæi se kao da hoæe s prednjeg kraja da spuste lengere,
ACTS 27:31 Reèe Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u ladji, vi ne možete živi ostati.
ACTS 27:32 Tada vojnici odrezaše uža na èamcu i pustiše ga te pade.
ACTS 27:33 A kad htede da svane, moljaše Pavle sve da jedu, govoreæi: Èetrnaesti je dan danas kako èekate i ne jeduæi živite ništa ne okusivši.
ACTS 27:34 Zato vas molim da jedete: jer je to za vaše zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave neæe otpasti.
ACTS 27:35 I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti.
ACTS 27:36 Onda se svi razveselivši i oni jedoše.
ACTS 27:37 A u ladji beše nas duša svega dvesta i sedamdeset i šest.
ACTS 27:38 I nasitivši se jela, olakšaše ladju izbacivši pšenicu u more.
ACTS 27:39 A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledaše nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovoriše ako bude moguæe, da izvuku ladju.
ACTS 27:40 I podignuvši lengere vožahu se po moru, i odrešivši uža na krmama, i raširivši malo jedro prema vetriæu koji duvaše, vožasmo se kraju.
ACTS 27:41 A kad dodjosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se ladja; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne može pomaknuti, a krma se razbijaše od sile valova.
ACTS 27:42 A vojnici se dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne uteèe.
ACTS 27:43 Ali kapetan želeæi saèuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znahu plivati da iskoèe najpre, i da izidju na zemlju;
ACTS 27:44 A ostali jedni na daskama a jedni na èemu od ladje. I tako izidjoše svi živi na zemlju.