Main Index: Serbian Bible

Acts 20

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]

ACTS 20:1 A pošto se utiša buna, dozva Pavle uèenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i izidje da ide u Makedoniju.
ACTS 20:2 I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim reèima, dodje u Grèku.
ACTS 20:3 Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.
ACTS 20:4 I podje s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.
ACTS 20:5 Ovi otišavši napred èekahu nas u Troadi.
ACTS 20:6 A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dodjosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
ACTS 20:7 A u prvi dan nedelje, kad se sabraše uèenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da podje, i proteže besedu do ponoæi.
ACTS 20:8 I behu mnoge sveæe gore u sobi gde se bejasmo sabrali.
ACTS 20:9 A sedjaše na prozoru jedno momèe, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s treæeg poda, i digoše ga mrtva.
ACTS 20:10 A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reèe: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.
ACTS 20:11 Onda izidje gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.
ACTS 20:12 A momèe dovedoše živo, i utešiše se ne malo.
ACTS 20:13 A mi došavši u ladju odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteæi sam da ide pešice.
ACTS 20:14 A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dodjosmo u Mitilinu.
ACTS 20:15 I odande odvezavši se dodjosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noæismo u Trigiliju; i sutradan dodjosmo u Milit.
ACTS 20:16 Jer Pavle namisli da prodjemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hiæaše, ako bude moguæe, da bude o Trojièinu dne u Jerusalimu.
ACTS 20:17 Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.
ACTS 20:18 I kad dodjoše k njemu, reèe im: Vi znate od prvog dana kad dodjoh u Aziju kako s vama jednako bih
ACTS 20:19 Služeæi Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi radjahu o glavi;
ACTS 20:20 Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas nauèim pred narodom i po kuæama,
ACTS 20:21 Svedoèeæi i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.
ACTS 20:22 I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajuæi šta æe mi se u njemu dogoditi;
ACTS 20:23 Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoèi, govoreæi da me okovi i nevolje èekaju.
ACTS 20:24 Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim teèenje svoje s radošæu i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedoèim jevandjelje blagodati Božje.
ACTS 20:25 I evo sad znam da više neæete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajuæi carstvo Božje.
ACTS 20:26 Zato vam svedoèim u današnji dan da sam ja èist od krvi sviju;
ACTS 20:27 Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.
ACTS 20:28 Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steèe krvlju svojom;
ACTS 20:29 Jer ja ovo znam da æe po odlasku mom uæi medju vas teški vuci koji neæe štedeti stada;
ACTS 20:30 I izmedju vas samih postaæe ljudi koji æe govoriti izvrnutu nauku da odvraæaju uèenike za sobom.
ACTS 20:31 Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noæ ne prestajah uèeæi sa suzama svakog od vas.
ACTS 20:32 I sad vas, braæo, predajem Bogu i reèi blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo medju svima osveæenima.
ACTS 20:33 Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.
ACTS 20:34 Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
ACTS 20:35 Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoænima, i opominjati se reèi Gospoda Isusa koju On reèe: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.
ACTS 20:36 I ovo rekavši kleèe na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
ACTS 20:37 A sviju stade veliki plaè i zagrlivši Pavla celivahu ga,
ACTS 20:38 Žalosni najviše za reè koju reèe da više neæe videti lice njegovo; i otpratiše ga u ladju.