Main Index: Serbian Bible
Acts 16
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
ACTS 16:1 Dodje pak u Dervu i u Listru, i gle, onde beše neki uèenik, po imenu Timotije, sin neke žene Jevrejke koja verovaše, a oca Grka;
ACTS 16:2 Za njega dobro svedoèahu braæa koja behu u Listri i u Ikoniji.
ACTS 16:3 Ovog namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji behu u onim mestima: jer svi znahu oca njegovog da beše Grk.
ACTS 16:4 I kad prolažahu po gradovima, predavaše im da drže uredbe koje urediše apostoli i starešine u Jerusalimu.
ACTS 16:5 A crkve se utvrdjivahu u veri, i svaki dan bivaše ih više.
ACTS 16:6 A kad prodjoše Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reè u Aziji.
ACTS 16:7 A kad dodjoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.
ACTS 16:8 A kad prodjoše Misiju, sidjoše u Troadu.
ACTS 16:9 I Pavlu se javi utvara noæu: beše jedan èovek iz Makedonije, i stajaše moleæi ga i govoreæi: Dodji u Makedoniju i pomozi nam.
ACTS 16:10 A kad vide utvaru, odmah gledasmo da izidjemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevandjelje.
ACTS 16:11 A kad se odvezosmo iz Troade, dodjosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,
ACTS 16:12 A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.
ACTS 16:13 A u dan subotni izidjosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.
ACTS 16:14 I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reèi Pavlove.
ACTS 16:15 A kad se krsti ona i kuæa njena, moljaše nas govoreæi: Ako mislite da ja verujem Gospoda, udjite u moju kuæu i živite. I natera nas.
ACTS 16:16 A dogodi se kad idjasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogadjaèki i vraèajuæi donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.
ACTS 16:17 Ova podje za Pavlom i za nama, i vikaše govoreæi: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja.
ACTS 16:18 I ovako èinjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reèe duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izidji iz nje. I izidje u taj èas.
ACTS 16:19 A kad videše njeni gospodari da izidje nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima.
ACTS 16:20 I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu,
ACTS 16:21 I propovedaju obièaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.
ACTS 16:22 I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju.
ACTS 16:23 I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamnièaru da ih dobro èuva.
ACTS 16:24 Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.
ACTS 16:25 A u ponoæi behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.
ACTS 16:26 A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnièki; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.
ACTS 16:27 A kad se probudi tamnièar i vide otvorena vrata tamnièka, izvadi nož i htede da se ubije, misleæi da su pobegli sužnji.
ACTS 16:28 A Pavle povika zdravo govoreæi: Ne èini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.
ACTS 16:29 A on zaiskavši sveæu ulete i drhæuæi pripade k Pavlu i Sili;
ACTS 16:30 I izvedavši ih napolje reèe: Gospodo! Šta mi treba èiniti da se spasem?
ACTS 16:31 A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašæeš se ti i sav dom tvoj.
ACTS 16:32 I kazaše mu reè Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.
ACTS 16:33 I uze ih u onaj sat noæi i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.
ACTS 16:34 I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.
ACTS 16:35 A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreæi: Pustite ova dva èoveka.
ACTS 16:36 A tamnièar kaza reèi ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle izidjite i idite s mirom.
ACTS 16:37 A Pavle reèe njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoæe da nas puste? Nije tako, nego sami neka dodju i izvedu nas.
ACTS 16:38 A panduri kazaše vojvodama ove reèi; i uplašiše se kad èuše da su Rimljani;
ACTS 16:39 I došavši umoliše ih, i izvedoše moleæi da izidju iz grada.
ACTS 16:40 A kad izidjoše iz tamnice, dodjoše k Lidiji, i videvši braæu utešiše ih, i otidoše.