Main Index: Croatian Bible
2 Samuel 13
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
13:1 A potom se dogodi ovo: Davidov sin Abalom imao je lijepu sestru po imenu Tamaru i u nju se zaljubio Davidov sin Amnon.
13:2 Amnon se toliko mučio da se gotovo razbolio radi svoje sestre Tamare: jer ona bijae djevica, pa Amnon nije vidio mogućnosti da joj učini bilo to.
13:3 Ali imae Amnon prijatelja po imenu Jonadaba, sina Davidova brata imeja; a Jonadab bijae vrlo domiljat.
13:4 I upita on Amnona: “Odakle to, kraljev sine, da si svako jutro mlitav? Ne bi li mi kazao?” A Amnon mu odgovori: “Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga brata Abaloma.”
13:5 A Jonadab mu reče: “Lezi u postelju i pričini se bolestan, pa kad dođe tvoj otac da te pohodi, ti mu reci: ‘Dopusti da dođe moja sestra Tamara da mi dade jesti; ako ona pred mojim očima zgotovi jelo da to vidim, onda ću iz njezine ruke jesti.'”
13:6 Amnon, dakle, lee i pričini se bolestan. Kad je doao kralj da ga pohodi, reče Amnon kralju: “Dopusti da dođe moja sestra Tamara da pred mojim očima zgotovi koji kolač i ja ću se okrijepiti iz njezine ruke.”
13:7 Tada David poruči Tamari u palaču: “Idi u kuću svoga brata Amnona i priredi mu jelo!”
13:8 Tamara ode u kuću svoga brata Amnona. A on leae. Uze ona brana, umijesi ga, načini kolače pred njegovim očima te ih ispeče.
13:9 Potom uze tavu i istrese je preda nj, ali Amnon ne htjede jesti nego reče: “Otpremite sve odavde!” I svi iziđoe od njega.
13:10 Tada Amnon reče Tamari: “Donesi mi jelo u spavaonicu da se okrijepim iz tvoje ruke!” I Tamara uze kolače koje bijae zgotovila i donese ih svome bratu Amnonu u spavaonicu.
13:11 A kad mu je pruila da jede, on je uhvati rukom i reče joj: “Dođi, sestro moja, lezi sa mnom!”
13:12 A ona mu reče: “Nemoj, brate moj! Ne sramoti me jer se tako ne radi u Izraelu. Ne čini takve sramote!
13:13 Kuda bih ja sa svojom sramotom? A i ti bi bio kao bestidnik u Izraelu! Nego govori s kraljem: on me neće uskratiti tebi!”
13:14 Ali je on ne htjede posluati, nego je svlada i lee s njom.
13:15 Nato je odmah zamrzi silnom mrnjom te je mrnja kojom ju je zamrzio bila veća od ljubavi kojom ju je prije ljubio. I reče joj Amnon: “Ustani! Odlazi!”
13:16 A ona mu odvrati: “Ne, brate moj! Ako me sad otjera, bit će to veće zlo od onoga koje si mi učinio!” Ali je on ne htjede sluati,
13:17 nego dozva momka koji ga je sluio i zapovjedi mu: “Otjeraj ovu od mene, izbaci je i zaključaj vrata za njom!”
13:18 (A ona je imala na sebi haljinu s dugim rukavima, jer su se nekoć u takve haljine oblačile kraljeve kćeri dok su bile djevojke.) Sluga je izvede van i zaključa vrata za njom.
13:19 Tada Tamara uze praine i posu se njom po glavi, razdrije haljinu s dugim rukavima koju je imala na sebi, stavi ruku na glavu i ode vičući glasno dok je ila.
13:20 A njezin je brat Abalom upita: “Je li moda tvoj brat Amnon bio s tobom? Ali sada, sestro moja, uti: brat ti je! Ne uzimaj to k srcu!” Tako je Tamara ostala osamljena u kući svoga brata Abaloma.
13:21 Kad je kralj David čuo sve to se dogodilo, vrlo se razgnjevi, ali ne htjede alostiti svoga sina Amnona, koga je ljubio jer mu bijae prvorođenac.
13:22 A Abalom ne reče Amnonu ni riječi, ni zle ni dobre, jer je Abalom zamrzio Amnona to mu osramoti sestru Tamaru.
13:23 A poslije dvije godine imao je Abalom strienje ovaca u Baal Hasoru kod Efrajima; i Abalom pozva svu kraljevu obitelj.
13:24 Abalom dođe kralju i reče mu: “Evo, tvoj sluga ima strienje ovaca, pa neka se kralj i njegovi dvorani udostoje doći svome sluzi.”
13:25 Ali kralj odgovori Abalomu: “Ne, sine, nećemo doći svi, da ti ne budemo na teret.” Abalom ustraja, ali kralj ne htjede ići, nego ga blagoslovi i otpusti.
13:26 Ali Abalom nastavi: “Ako ti neće, dopusti da bar moj brat Amnon pođe s nama.” A kralj ga upita: “Zato da ide s tobom?”
13:27 Ali je Abalom i dalje navaljivao te David naposljetku pusti s njim Amnona i sve kraljeve sinove. Abalom priredi kraljevsku gozbu
13:28 i zapovjedi svojim slugama ovako: “Pazite! Kad se Amnonu razveseli srce od vina i ja vam viknem: ‘Ubijte Amnona!’ tada ga pogubite! Ne bojte se, jer vam tako zapovijedam! Ohrabrite se i pokaite se junaci!”
13:29 I Abalomove sluge učinie s Amnonom kako im zapovjedi Abalom. Tada skočie svi kraljevi sinovi, pojahae svaki svoju mazgu i pobjegoe.
13:30 Dok su oni jo bili na putu, dođe ovakva vijest Davidu: “Abalom je pobio sve kraljeve sinove, nije ostao od njih ni jedan jedini.”
13:31 Kralj ustade, razdrije svoje haljine i baci se na zemlju; i svi njegovi dvorani koji stajahu oko njega razdrijee svoje haljine.
13:32 Ali Jonadab, sin Davidova brata imeja, progovori ovako: “Neka ne govori moj gospodar da su pobili sve mladiće, kraljeve sinove, jer je poginuo samo Amnon: na Abalomovu licu mogla se predviđati nesreća od onoga dana kad je Amnon osramotio njegovu sestru Tamaru.
13:33 Zato neka sada moj gospodar i kralj ne misli u srcu da su svi kraljevi sinovi poginuli. Poginuo je samo Amnon,
13:34 a Abalom je pobjegao.” A momak koji bijae na strai podie oči i ugleda mnotvo naroda gdje silazi cestom od Horonajima. Straar dođe i javi kralju: “Vidio sam ljude gdje silaze cestom od Horonajima po gorskom obronku.”
13:35 Tada Jonadab reče kralju: “Evo stigoe kraljevi sinovi! Dogodilo se kako je rekao tvoj sluga.”
13:36 Tek to je to izrekao, a to kraljevi sinovi uđoe i zaplakae u sav glas; a i kralj i svi njegovi dvorani plakahu.
13:37 Abalom pak bijae pobjegao i otiao k Talmaju, sinu Amihudovu, geurskom kralju. A David tugovae za svojim sinom bez prestanka.
13:38 A poto je Abalom pobjegao i otiao u Geur, ostao je ondje tri godine.
13:39 Kralj David prestao se srditi na Abaloma jer se utjeio zbog smrti Amnonove.