Main Index: Serbian Bible

Proverbs 6

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]

PROV 6:1 Sine moj, kad se podjemèiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tudjincu,
PROV 6:2 Vezao si se reèima usta svojih, uhvatio si se reèima usta svojih.
PROV 6:3 Zato uèini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
PROV 6:4 Ne daj sna oèima svojim, ni vedjama svojim drema.
PROV 6:5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptièaru.
PROV 6:6 Idi k mravu, lenjivèe, gledaj puteve njegove, i omudraj.
PROV 6:7 Nema vodju ni upravitelja ni gospodara;
PROV 6:8 I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piæu svoju.
PROV 6:9 Dokle æeš, lenjivèe, ležati? Kad æeš ustati od sna svog?
PROV 6:10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,
PROV 6:11 U tom æe doæi siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan èovek.
PROV 6:12 Èovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;
PROV 6:13 Namiguje oèima, govori nogama, pokazuje prstima;
PROV 6:14 Svaka mu je opaèina u srcu, kuje zlo svagda, zameæe svadju.
PROV 6:15 Zato æe ujedanput doæi pogibao njegova, èasom æe se satrti i neæe biti leka.
PROV 6:16 Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:
PROV 6:17 Oèi ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,
PROV 6:18 Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trèe na zlo,
PROV 6:19 Lažan svedok koji govori laž, i ko zameæe svadju medju braæom.
PROV 6:20 Èuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
PROV 6:21 Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.
PROV 6:22 Kuda god podješ, vodiæe te; kad zaspiš, èuvaæe te; kad se probudiš, razgovaraæe te;
PROV 6:23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje pouèava;
PROV 6:24 Da te èuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tudja.
PROV 6:25 Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati vedjama svojim.
PROV 6:26 Jer sa žene kurve spada èovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.
PROV 6:27 Hoæe li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?
PROV 6:28 Hoæe li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?
PROV 6:29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neæe biti bez krivice ko je se god dotakne.
PROV 6:30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, buduæi gladan;
PROV 6:31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.
PROV 6:32 Ali ko uèini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako èini;
PROV 6:33 Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.
PROV 6:34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;
PROV 6:35 Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako æeš i mnogo darova davati.