Main Index: Serbian Bible

Proverbs 19

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]

PROV 19:1 Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
PROV 19:2 Kad je duša bez znanja, nije dobro; i ko je brzih nogu, spotièe se.
PROV 19:3 Ludost èoveèija prevraæa put njegov, a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
PROV 19:4 Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
PROV 19:5 Lažan svedok neæe ostati bez kara, i ko govori laž, neæe pobeæi.
PROV 19:6 Mnogi ugadjaju knezu, i svak je prijatelj èoveku podatljivom.
PROV 19:7 Na siromaha mrze sva braæa njegova, još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega; vièe za njima, ali ih nema.
PROV 19:8 Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju; i ko pazi na mudrost, naæi æe dobro.
PROV 19:9 Svedok lažan neæe ostati bez kara, i ko govori laž, poginuæe.
PROV 19:10 Ne dolikuju bezumnom miline, ni sluzi da vlada knezovima.
PROV 19:11 Razum zadržava èoveka od gneva, i èast mu je mimoiæi krivicu.
PROV 19:12 Careva je srdnja kao rika mladog lava, i ljubav je njegova kao rosa travi.
PROV 19:13 Bezuman je sin muka ocu svom, i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
PROV 19:14 Kuæa i imanje nasledjuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.
PROV 19:15 Lenost navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovaæe.
PROV 19:16 Ko drži zapovesti, èuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuæe.
PROV 19:17 Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiæe mu za dobro njegovo.
PROV 19:18 Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
PROV 19:19 Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle veæma pokaraj.
PROV 19:20 Slušaj savet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.
PROV 19:21 Mnogo ima misli u srcu èoveèijem, ali šta Gospod naumi ono æe ostati.
PROV 19:22 Želja èoveku treba da je da èini milost, a bolji je siromah nego laža.
PROV 19:23 Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
PROV 19:24 Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je.
PROV 19:25 Udri podsmevaèa da ludi omudra, i razumnog nakaraj da razume nauku.
PROV 19:26 Sin sramotan i prekoran upropašæuje oca i odgoni mater.
PROV 19:27 Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reèi razumnih.
PROV 19:28 Nevaljao svedok podsmeva se pravdi, i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
PROV 19:29 Gotovi su podsmevaèima sudovi i bezumnicima boj na ledja.