Main Index: Serbian Bible

Proverbs 14

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]

PROV 14:1 Mudra žena zida kuæu svoju, a luda svojim rukama raskopava.
PROV 14:2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
PROV 14:3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre èuvaju usta njihova.
PROV 14:4 Gde nema volova, èiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
PROV 14:5 Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
PROV 14:6 Podsmevaè traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naæi.
PROV 14:7 Idi od èoveka bezumnog, jer neæeš èuti pametne reèi.
PROV 14:8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
PROV 14:9 Bezumnima je šala greh, a medju pravednima je dobra volja.
PROV 14:10 Srce svaèije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
PROV 14:11 Dom bezbožnièki raskopaæe se, a koliba pravednih cvetaæe.
PROV 14:12 Neki se put èini èoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
PROV 14:13 I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
PROV 14:14 Puteva svojih nasitiæe se ko je izopaèenog srca, ali ga se kloni èovek dobar.
PROV 14:15 Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
PROV 14:16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
PROV 14:17 Nagao èovek èini bezumlje, a pakostan je èovek mrzak.
PROV 14:18 Ludi nasledjuje bezumlje, a razboriti venèava se znanjem.
PROV 14:19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
PROV 14:20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
PROV 14:21 Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
PROV 14:22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biæe onima koji smišljaju dobro.
PROV 14:23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
PROV 14:24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
PROV 14:25 Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
PROV 14:26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utoèište.
PROV 14:27 Strah je Gospodnji izvor životu da se èovek saèuva od prugala smrtnih.
PROV 14:28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
PROV 14:29 Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
PROV 14:30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
PROV 14:31 Ko èini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
PROV 14:32 Za zlo svoje povrgnuæe se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
PROV 14:33 Mudrost poèiva u srcu razumnog èoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
PROV 14:34 Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
PROV 14:35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.