Main Index: Serbian Bible

Proverbs 17

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]

PROV 17:1 Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuæa puna poklane stoke sa svadjom.
PROV 17:2 Razuman sluga biæe gospodar nad sinom sramotnim i s braæom æe deliti nasledstvo.
PROV 17:3 Topionica je za srebro i peæ za zlato, a srca iskušava Gospod.
PROV 17:4 Zao èovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
PROV 17:5 Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreæi, neæe ostati bez kara.
PROV 17:6 Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
PROV 17:7 Ne prilièi bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
PROV 17:8 Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
PROV 17:9 Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
PROV 17:10 Ukor tišti razumnog veæma nego ludog sto udaraca.
PROV 17:11 Zao èovek traži samo odmet, ali æe se ljut glasnik poslati na nj.
PROV 17:12 Bolje je da èoveka srete medvedica kojoj su oteti medvediæi, nego bezumnik u svom bezumlju.
PROV 17:13 Ko vraæa zlo za dobro, neæe se zlo odmaæi od kuæe njegove.
PROV 17:14 Ko poène svadju, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prodji se raspre.
PROV 17:15 Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
PROV 17:16 Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
PROV 17:17 U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
PROV 17:18 Èovek bezuman daje ruku i jamèi se za prijatelja svog.
PROV 17:19 Ko miluje svadju, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
PROV 17:20 Ko je opakog srca, neæe naæi dobra; i ko dvolièi jezikom, pašæe u zlo.
PROV 17:21 Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti æe se radovati otac ludoga.
PROV 17:22 Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
PROV 17:23 Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
PROV 17:24 Razumnom je na licu mudrost, a oèi bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
PROV 17:25 Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
PROV 17:26 Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
PROV 17:27 Usteže reèi svoje èovek koji zna, i tiha je duha èovek razuman.
PROV 17:28 I bezuman kad æuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.