Main Index: Serbian Bible
Mark 2
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
MK 2:1 I udje opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i èu se da je u kuæi.
MK 2:2 I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reè.
MK 2:3 I dodjoše k Njemu s oduzetim koga su nosili èetvoro.
MK 2:4 I ne moguæi približiti se k Njemu od naroda otkriše kuæu gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.
MK 2:5 A Isus videvši veru njihovu reèe uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.
MK 2:6 A onde sedjahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
MK 2:7 Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
MK 2:8 I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reèe im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
MK 2:9 Šta je lakše? Reæi uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reæi: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
MK 2:10 No da znate da vlast ima Sin èoveèji na zemlji opraštati grehe, (reèe uzetome:)
MK 2:11 Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
MK 2:12 I usta odmah, i uzevši odar izadje pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreæi: Nikada toga videli nismo.
MK 2:13 I izadje opet k moru; i sav narod idjaše k Njemu, i uèaše ih.
MK 2:14 I prolazeæi vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reèe mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.
MK 2:15 I kad sedjaše Isus za trpezom u kuæi njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedjahu s Njim i s uèenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idjahu za Njim.
MK 2:16 A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu uèenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?
MK 2:17 I èuvši Isus reèe im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
MK 2:18 I behu uèenici Jovanovi i farisejski koji pošæahu; i dodjoše i rekoše Mu: Zašto uèenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji uèenici ne poste?
MK 2:19 I reèe im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
MK 2:20 Nego æe doæi dani kad æe se oteti od njih ženik, i tada æe postiti, u one dane.
MK 2:21 I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inaèe æe odadreti nova zakrpa od starog, i gora æe rupa biti.
MK 2:22 I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inaèe novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.
MK 2:23 I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i uèenici Njegovi trgahu putem klasje.
MK 2:24 I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto èine u subotu šta ne valja?
MK 2:25 A On reèe im: Niste li nikad èitali šta uèini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?
MK 2:26 Kako udje u Božju kuæu pred Avijatarom poglavarom sveštenièkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?
MK 2:27 I govoraše im: Subota je naèinjena èoveka radi, a nije èovek subote radi.
MK 2:28 Dakle je Gospodar Sin èoveèji i od subote.