Main Index: Serbian Bible

Mark 1

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]

MK 1:1 Poèetak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
MK 1:2 Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji æe pripraviti put Tvoj pred Tobom.
MK 1:3 Glas je onog što vièe u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.
MK 1:4 Pojavi se Jovan krsteæi u pustinji, i propovedajuæi krštenje pokajanja za oproštenje greha.
MK 1:5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
MK 1:6 A Jovan beše obuèen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedjaše skakavce i med divlji.
MK 1:7 I propovedaše govoreæi: Ide za mnom jaèi od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obuæi Njegovoj.
MK 1:8 Ja vas krštavam vodom, a On æe vas krstiti Duhom Svetim.
MK 1:9 I u to vreme dodje Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,
MK 1:10 I odmah izlazeæi iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub sidje na Njega.
MK 1:11 I glas dodje s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
MK 1:12 I odmah Duh izvede Ga u pustinju.
MK 1:13 I bi onde u pustinji dana èetrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andjeli služahu Mu.
MK 1:14 A pošto predadoše Jovana, dodje Isus u Galileju propovedajuæi jevandjelje o carstvu Božjem
MK 1:15 I govoreæi: Izadje vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandjelje.
MK 1:16 I hodeæi pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.
MK 1:17 I reèe im Isus: Hajdete za mnom, i uèiniæu vas lovcima ljudskim.
MK 1:18 I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za Njim.
MK 1:19 I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladji krpljahu mreže;
MK 1:20 I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladji s najamnicima, podjoše za Njim.
MK 1:21 I dodjoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu uèaše.
MK 1:22 I diviše se nauci Njegovoj; jer ih uèaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
MK 1:23 I beše u zbornici njihovoj èovek s duhom neèistim, i povika
MK 1:24 Govoreæi: Prodji se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazareæanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
MK 1:25 I zapreti mu Isus govoreæi: Umukni, i izadji iz njega.
MK 1:26 I strese ga duh neèisti, i povika glasno, i izadje iz njega.
MK 1:27 I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreæi: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima neèistim zapoveda, i slušaju Ga?
MK 1:28 I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.
MK 1:29 I odmah, izašavši iz zbornice, dodjoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.
MK 1:30 A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.
MK 1:31 I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.
MK 1:32 A kad bi pred veèe, pošto sunce zadje, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.
MK 1:33 I sav grad beše se sabrao k vratima.
MK 1:34 I isceli mnoge bolesnike od razliènih bolesti, i djavole mnoge istera, i ne dade djavolima da kazuju da Ga poznaju.
MK 1:35 A ujutru, vrlo rano ustavši, izadje i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.
MK 1:36 I za Njim potrèaše Simon i koji behu s njim.
MK 1:37 I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.
MK 1:38 I reèe im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.
MK 1:39 I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i djavole izgoni.
MK 1:40 I dodje k Njemu gubavac moleæi Ga i na kolenima kleèeæi pred Njim i reèe Mu: Ako hoæeš, možeš me oèistiti.
MK 1:41 A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reèe mu: Hoæu, oèisti se.
MK 1:42 I tek što mu to reèe, a guba ode s njega, i osta èist.
MK 1:43 I zapretivši mu odmah istera ga,
MK 1:44 I reèe mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za oèišæenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedoèanstvo njima.
MK 1:45 A on izašavši poèe mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad uæi, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.