Main Index: Serbian Bible

Mark 7

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]

MK 7:1 I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima
MK 7:2 I videvši neke od uèenika Njegovih da neèistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
MK 7:3 Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeæi se onog što im je ostalo od starih;
MK 7:4 I kad dodju s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru èaše i žbanove i kotlove i klupe.
MK 7:5 A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto uèenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
MK 7:6 A On odgovarajuæi reèe im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
MK 7:7 No zaludu me poštuju uèeæi naukama, zapovestima ljudskim.
MK 7:8 Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite obièaje ljudske, pranje žbanova i èaša; i druga mnoga takva èinite.
MK 7:9 I reèe im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj obièaj saèuvate.
MK 7:10 Jer Mojsije reèe: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smræu da umre.
MK 7:11 A vi kažete: Ako kaže èovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je èim bih ti ja mogao pomoæi.
MK 7:12 I tako ne date mu ništa uèiniti, ocu svom ili materi svojoj,
MK 7:13 Ukidajuæi reè Božju svojim obièajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta èinite.
MK 7:14 I dozvavši sav narod reèe im: Poslušajte mene svi, i razumite.
MK 7:15 Ništa nema što bi èoveka moglo opoganiti da udje spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani èoveka.
MK 7:16 Ako ko ima uši da èuje neka èuje.
MK 7:17 I kad dodje od naroda u kuæu pitahu Ga uèenici Njegovi za prièu.
MK 7:18 I reèe im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u èoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
MK 7:19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje èisteæi sva jela.
MK 7:20 Još reèe: Šta izlazi iz èoveka ono pogani èoveka;
MK 7:21 Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
MK 7:22 Kradje, lakomstva, pakosti, zloæe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
MK 7:23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane èoveka.
MK 7:24 I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuæu htede da niko ne èuje za Nj; i ne može se sakriti.
MK 7:25 Jer èuvši za Nj žena što u njenoj kæeri beše duh neèisti, dodje i pade k nogama Njegovim.
MK 7:26 A žena ta beše Grkinja rodom Sirofinièanka, i moljaše Ga da istera djavola iz kæeri njene.
MK 7:27 A Isus reèe joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
MK 7:28 A ona odgovarajuæi reèe Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.
MK 7:29 I reèe joj: Za tu reè idi; izadje djavo iz kæeri tvoje.
MK 7:30 I došavši kuæi nadje da je djavo izašao, i kæi ležaše na odru.
MK 7:31 I opet izadje Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dodje na more galilejsko u krajeve desetogradske.
MK 7:32 I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.
MK 7:33 I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
MK 7:34 I pogledavši na nebo uzdahnu, i reèe mu: Efata, to jeste: Otvori se.
MK 7:35 I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.
MK 7:36 I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.
MK 7:37 I vrlo se divljahu govoreæi: Sve dobro èini; i gluve èini da èuju i neme da govore.