Main Index: Serbian Bible

Mark 12

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]

MK 12:1 I poèe im govoriti u prièama: Posadi èovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i naèini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
MK 12:2 I kad dodje vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
MK 12:3 A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
MK 12:4 I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
MK 12:5 I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
MK 12:6 Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreæi: Postideæe se sina mog.
MK 12:7 A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama æe ostati oèevina njegova.
MK 12:8 I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
MK 12:9 Šta æe dakle uèiniti gospodar od vinograda? Doæi æe i pogubiæe vinogradare, i daæe vinograd drugima.
MK 12:10 Zar niste èitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
MK 12:11 To bi od Gospoda i divno je u našim oèima?
MK 12:12 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori prièu; i ostavivši Ga odoše.
MK 12:13 I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reèi.
MK 12:14 A oni došavši rekoše Mu: Uèitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem uèiš; treba li æesaru davati haraè ili ne? Hoæemo li dati, ili da ne damo?
MK 12:15 A On, znajuæi njihovo licemerje, reèe im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
MK 12:16 A oni donesoše. I reèe im: Èiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Æesarev.
MK 12:17 I odgovarajuæi Isus reèe im: Podajte æesarevo æesaru, a Božje Bogu. I èudiše Mu se.
MK 12:18 I dodjoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreæi:
MK 12:19 Uèitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
MK 12:20 Sedam braæe beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
MK 12:21 I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treæi.
MK 12:22 I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
MK 12:23 O vaskrsenju dakle kad ustanu koga æe od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
MK 12:24 I odgovarajuæi Isus reèe im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
MK 12:25 Jer kad iz mrtvih ustanu, niti æe se ženiti ni udavati, nego su kao andjeli na nebesima.
MK 12:26 A za mrtve da ustaju niste li èitali u knjigama Mojsijevim kako mu reèe Bog kod kupine govoreæi: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
MK 12:27 Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
MK 12:28 I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
MK 12:29 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Èuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
MK 12:30 I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
MK 12:31 I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veæe od ovih nema.
MK 12:32 I reèe Mu književnik: Dobro, uèitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
MK 12:33 I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veæe je od svih žrtava i priloga.
MK 12:34 A Isus videvši kako pametno odgovori reèe mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
MK 12:35 I odgovori Isus i reèe uèeæi u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
MK 12:36 Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reèe Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
MK 12:37 Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošæu.
MK 12:38 I govoraše im u nauci svojoj: Èuvajte se književnika koji idu u dugaèkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
MK 12:39 I prvih mesta po zbornicama, i zaèelja na gozbama.
MK 12:40 Ovi što jedu kuæe udovièke, i lažno se mole Bogu dugo, biæe još više osudjeni.
MK 12:41 I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meæe novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
MK 12:42 I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje èine jedan kodrant.
MK 12:43 I dozvavši uèenike svoje reèe im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meæu u Božju haznu.
MK 12:44 Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.