Main Index: Serbian Bible
Mark 5
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
MK 5:1 I dodjoše preko mora u okolinu gadarinsku.
MK 5:2 I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete èovek s duhom neèistim,
MK 5:3 Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
MK 5:4 Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
MK 5:5 I jednako dan i noæ bavljaše se u grobovima i u gorama vièuæi i bijuæi se kamenjem.
MK 5:6 A kad vide Isusa iz daleka, poteèe i pokloni Mu se.
MK 5:7 I povikavši glasno reèe: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muèi me.
MK 5:8 Jer mu govoraše: Izadji, duše neèisti, iz èoveka.
MK 5:9 I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
MK 5:10 I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
MK 5:11 A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
MK 5:12 I moliše Ga svi djavoli govoreæi: Pošalji nas u svinje da u njih udjemo.
MK 5:13 I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi neèisti udjoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
MK 5:14 A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadjoše ljudi da vide šta je bilo.
MK 5:15 I dodjoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obuèen i pametan; i uplašiše se.
MK 5:16 A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
MK 5:17 I poèeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
MK 5:18 I kad udje u ladju, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
MK 5:19 A Isus ne dade mu, veæ mu reèe: Idi kuæi svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod uèini, i kako te pomilova.
MK 5:20 I ode i poèe pripovedati u Deset gradova šta mu uèini Isus; i svi se divljahu.
MK 5:21 I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
MK 5:22 I gle, dodje jedan od starešina zbornièkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
MK 5:23 I moljaše Ga vrlo govoreæi: Kæi je moja na samrti; da dodješ i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
MK 5:24 I podje s njim; i za Njim idjaše naroda mnogo i turkahu Ga.
MK 5:25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od teèenja krvi
MK 5:26 I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore naèinili,
MK 5:27 Kad je èula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotaèe se haljine Njegove.
MK 5:28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviæu.
MK 5:29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
MK 5:30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izadje iz Njega, i obazrevši se na narod reèe: Ko se to dotaèe mojih haljina?
MK 5:31 I rekoše Mu uèenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotaèe mene?
MK 5:32 I On se obaziraše da vidi onu koja to uèini.
MK 5:33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajuæi šta joj se dogodi, dodje i kleèe pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
MK 5:34 A On reèe joj: Kæeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
MK 5:35 Još On govoraše, a dodjoše od starešine zbornièkog govoreæi: Kæi tvoja umre; što veæ trudiš uèitelja?
MK 5:36 A Isus odmah èuvši reè što rekoše reèe starešini: Ne boj se, samo veruj.
MK 5:37 I ne dade za sobom iæi nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
MK 5:38 I dodje u kuæu starešine zbornièkog, i vide vrevu i plaè i jauk veliki.
MK 5:39 I ušavši reèe im: Šta ste uzavreli te plaèete? Devojka nije umrla, nego spava.
MK 5:40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojèinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde ležaše devojka.
MK 5:41 I uzevši devojku za ruku reèe joj: Talita kumi, koje znaèi: Devojko, tebi govorim, ustani.
MK 5:42 I odmah usta devojka i hodjaše; a beše od dvanaest godina. I zaèudiše se èudom velikim.
MK 5:43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reèe: Podajte joj nek jede.