Main Index: Serbian Bible

Genesis 50

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]

GEN 50:1 Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujuæi ga.
GEN 50:2 I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima pomažu oca njegovog; i lekari pomazaše mirisima Izrailja.
GEN 50:3 I navrši mu se èetrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje pomažu mirisima; i plakaše za njim Misirci sedamdeset dana.
GEN 50:4 A kad prodjoše žalosni dani, reèe Josif domašnjima Faraonovim govoreæi: Ako sam našao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:
GEN 50:5 Otac me je moj zakleo govoreæi: Evo, ja æu skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle æu opet doæi.
GEN 50:6 A Faraon mu reèe: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.
GEN 50:7 I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim podjoše sve sluge Faraonove, starešine od doma njegovog i sve starešine od zemlje misirske.
GEN 50:8 I sav dom Josifov i braæa njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji gesemskoj.
GEN 50:9 A podje s njim kola i konjanika toliko da beše vojska vrlo velika.
GEN 50:10 A kad dodjoše na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plakaše onde mnogo i vrlo tužno; i Josif uèini žalost za ocem svojim za sedam dana.
GEN 50:11 A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad videše plaè na gumnu Atadovom, rekoše: U velikoj su žalosti Misirci. Zato prozvaše ono mesto s one strane Jordana Žalost misirska.
GEN 50:12 I uèiniše mu sinovi njegovi kako im beše zapovedio.
GEN 50:13 Odnesoše ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogreboše ga u peæini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.
GEN 50:14 I pogrebavši oca svog vrati se Josif u Misir i braæa njegova i svi koji behu izašli s njim da pogrebu oca njegovog.
GEN 50:15 A braæa Josifova videæi gde im otac umre, rekoše: Može biti da se Josif srdi na nas, pa æe nam se osvetiti za sve zlo što mu uèinismo.
GEN 50:16 Zato poruèiše Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reèe:
GEN 50:17 Ovako kažite Josifu: Molim te, oprosti braæi svojoj bezakonje i greh, što ti pakostiše; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to rekoše.
GEN 50:18 Posle dodjoše i braæa njegova i padoše pred njim i rekoše: Evo smo sluge tvoje.
GEN 50:19 A Josif im reèe: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?
GEN 50:20 Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da uèini šta se danas zbiva, da se saèuva u životu mnogi narod.
GEN 50:21 Ne bojte se dakle; ja æu hraniti vas i vašu decu. Tako ih uteši i oslobodi.
GEN 50:22 Tako življaše Josif u Misiru s domom oca svog, i požive sto i deset godina.
GEN 50:23 I vide Josif sinove Jefremove do treæeg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodiše se i odrastoše na kolenima Josifovim.
GEN 50:24 I reèe Josif braæi svojoj: Ja æu skoro umreti; ali æe vas zacelo Bog pohoditi, i izvešæe vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.
GEN 50:25 I zakle Josif sinove Izrailjeve i reèe: Zaista æe vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.
GEN 50:26 Potom umre Josif, a beše mu sto i deset godina; i pomazavši ga mirisima metnuše ga u kovèeg u Misiru.