Main Index: Serbian Bible

Genesis 47

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]

GEN 47:1 I otišavši Josif javi Faraonu i reèe: Otac moj i braæa moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dodjoše iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.
GEN 47:2 I uzevši nekolicinu braæe svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.
GEN 47:3 A Faraon reèe braæi njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari.
GEN 47:4 Još rekoše Faraonu: Dodjosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.
GEN 47:5 A Faraon reèe Josifu: Otac tvoj i braæa tvoja dodjoše k tebi;
GEN 47:6 U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braæu svoju, neka žive u zemlji gesemskoj; i ako koje znaš izmedju njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.
GEN 47:7 Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.
GEN 47:8 A Faraon reèe Jakovu: Koliko ti ima godina?
GEN 47:9 Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam došljak. Malo je dana života mog i zli su bili, niti stižu vek otaca mojih, koliko su oni živeli.
GEN 47:10 I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.
GEN 47:11 A Josif naseli oca svog i braæu svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao što zapovedi Faraon.
GEN 47:12 I hranjaše Josif hlebom oca svog i braæu svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.
GEN 47:13 Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad beše vrlo velika, i uzmuèi se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.
GEN 47:14 I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za žito, koje kupovahu, i slagaše novce u kuæu Faraonovu.
GEN 47:15 A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadoše svi Misirci dolaziti k Josifu govoreæi: Daj nam hleba; zašto da mremo kod tebe, što novaca nema?
GEN 47:16 A Josif im govoraše: Dajte stoku svoju, pa æu vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.
GEN 47:17 I dovodjahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.
GEN 47:18 A kad prodje ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine govoreæi: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svom osim telesa naših i njiva naših.
GEN 47:19 Zašto da mremo na tvoje oèi? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.
GEN 47:20 Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha medju njima. I zemlja posta Faraonova.
GEN 47:21 A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.
GEN 47:22 Samo ne kupi sveštenièke njive; jer Faraon odredi deo sveštenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva.
GEN 47:23 A Josif reèe narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.
GEN 47:24 A šta bude roda, daæete peto Faraonu, a èetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kuæama vašim i za hranu deci vašoj.
GEN 47:25 A oni rekoše: Ti si nam život saèuvao; neka nadjemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.
GEN 47:26 I postavi Josif zakon do današnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive sveštenièke ne postaše Faraonove.
GEN 47:27 A deca Izrailjeva življahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma.
GEN 47:28 I Jakov požive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i èetrdeset i sedam godina.
GEN 47:29 A kad se približi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i reèe mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i uèini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;
GEN 47:30 Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on reèe: Uèiniæu kako si kazao.
GEN 47:31 I reèe mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.