Main Index: Serbian Bible

Genesis 37

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]

GEN 37:1 A Jakov živeše u zemlji gde mu je otac bio došljak, u zemlji hananskoj.
GEN 37:2 Ovo su dogadjaji Jakovljevi. Josif kad beše momak od sedamnaest godina, pasaše stoku s braæom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegovog; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svom.
GEN 37:3 A Izrailj ljubljaše Josifa najveæma izmeæu svih sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i naèini mu šarenu haljinu.
GEN 37:4 A braæa videæi gde ga otac ljubi najveæma izmedju sve braæe njegove, stadoše mrzeti na nj tako da mu ne mogahu lepu reè progovoriti.
GEN 37:5 Uz to usni Josif san i pripovedi braæi svojoj, te oni još veæma omrznu na nj.
GEN 37:6 Jer im reèe: Da èujete san što sam snio:
GEN 37:7 Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi idjahu unaokolo i klanjahu se snopu mom.
GEN 37:8 Tada mu braæa rekoše: Da neæeš još biti car nad nama i zapovedati nam? Stoga još veæma stadoše mrzeti na nj radi snova njegovih i radi reèi njegovih.
GEN 37:9 Posle opet usni drugi san, i pripovedi braæi svojoj govoreæi: Usnih opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni.
GEN 37:10 A pripovedi i ocu svom i braæi svojoj; ali ga otac prekori i reèe mu: Kakav je to san što si snio? Eda li æemo doæi ja i mati tvoja i braæa tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?
GEN 37:11 I zavidjahu mu braæa; ali otac njegov èuvaše ove reèi.
GEN 37:12 A kad braæa njegova otidoše da pasu stoku oca svog kod Sihema,
GEN 37:13 Reèe Izrailj Josifu: Ne pasu li braæa tvoja stoku kod Sihema? Hajde da te pošaljem k njima. A on reèe: Evo me.
GEN 37:14 A on mu reèe: Idi, vidi kako su braæa tvoja i kako je stoka, pa dodji da mi javiš. I opravi ga iz doline hevronske, i on otide put Sihema.
GEN 37:15 I èovek jedan nadje ga a on luta po polju; te ga zapita govoreæi: Šta tražiš?
GEN 37:16 A on reèe: Tražim braæu svoju; kaži mi, molim te, gde su sa stokom?
GEN 37:17 A èovek reèe: Otišli su odavde, jer èuh gde rekoše: Hajdemo u Dotaim. I otide Josif za braæom svojom, i nadje ih u Dotaimu.
GEN 37:18 A oni ga ugledaše iz daleka; i dok još ne dodje blizu njih, stadoše se dogovarati da ga ubiju,
GEN 37:19 I rekoše medju sobom: Gle, evo onog što sne sanja.
GEN 37:20 Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa æemo kazati: Ljuta ga je zverka izjela. Onda æemo videti šta æe biti od njegovih snova.
GEN 37:21 Ali Ruvim kad èu to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavši: Nemojte da ga ubijemo.
GEN 37:22 I još im reèe Ruvim: Nemojte krv prolivati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne dižite ruke na nj. A on ga htede izbaviti iz ruku njihovih i odvesti k ocu.
GEN 37:23 I kad Josif dodje k braæi svojoj, svukoše s njega haljinu njegovu, haljinu šarenu, koju imaše na sebi.
GEN 37:24 I uhvativši ga baciše ga u jamu; a jama beše prazna, ne beše vode u njoj.
GEN 37:25 Posle sedoše da jedu. I podigavši oèi ugledaše, a to gomila Ismailjaca idjaše od Galada s kamilama natovarenim mirisavog korenja i tamjana i smirne, te nošahu u Misir.
GEN 37:26 I reèe Juda braæi svojoj: Kakva æe biti korist što æemo ubiti brata svog i zatajiti krv njegovu?
GEN 37:27 Hajde da ga prodamo ovim Ismailjcima pa da ne dižemo ruke svoje na nj, jer nam je brat, naše je telo. I poslušaše ga braæa njegova.
GEN 37:28 Pa kad trgovci madijanski behu pored njih, oni izvukoše i izvadiše Josifa iz jame, i prodadoše Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i oni odvedoše Josifa u Misir.
GEN 37:29 A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdre haljine svoje,
GEN 37:30 Pa se vrati k braæi svojoj, i reèe: Nema deteta; a ja kuda æu?
GEN 37:31 Tada uzeše haljinu Josifovu, i zaklavši jare zamoèiše haljinu u krv,
GEN 37:32 Pa onda poslaše šarenu haljinu ocu njegovom poruèivši: Nadjosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvog ili nije.
GEN 37:33 A on je pozna i reèe: Sina je mog haljina; ljuta ga je zverka izjela; Josif je doista raskinut.
GEN 37:34 I razdre Jakov haljine svoje, i veza kostret oko sebe, i tužaše za sinom svojim dugo vremena.
GEN 37:35 I svi sinovi njegovi i sve kæeri njegove ustadoše oko njega tešeæi ga, ali se on ne dade utešiti, nego govoraše: S tugom æu u grob leæi za sinom svojim. Pa i njegov otac plakaše za njim.
GEN 37:36 A Madijani prodadoše ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovom, zapovedniku stražarskom.