Main Index: Serbian Bible

Isaiah 47

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]
[34]
[35]
[36]
[37]
[38]
[39]
[40]
[41]
[42]
[43]
[44]
[45]
[46]
[47]
[48]
[49]
[50]
[51]
[52]
[53]
[54]
[55]
[56]
[57]
[58]
[59]
[60]
[61]
[62]
[63]
[64]
[65]
[66]

IS 47:1 Sidji i sedi u prah, devojko, kæeri vavilonska; sedi na zemlju, nema prestola, kæeri haldejska; jer se neæeš više zvati nežna i ljupka.
IS 47:2 Uzmi žrvnje, i melji brašno, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali noge, idi preko reka.
IS 47:3 Otkriæe se golotinja tvoja, i videæe se sramota tvoja; osvetiæu se, i niko mi neæe smetati.
IS 47:4 Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.
IS 47:5 Sedi æuteæi, i udji u tamu, kæeri haldejska; jer se neæeš više zvati gospodja carstvima.
IS 47:6 Razgnevih se na narod svoj, oskvrnih nasledstvo svoje i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milost; na starce si metala preteški jaram svoj;
IS 47:7 I govorila si: Doveka æu biti gospodja; ali nikad nisi to uzimala na um, niti si pomišljala šta æe biti na posletku.
IS 47:8 Sada dakle èuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, neæu biti udovica niti æu osiroteti.
IS 47:9 To æe ti oboje doæi ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doæi æe ti potpuno, radi mnoštva èini tvojih i radi velike sile èaranja tvog.
IS 47:10 Jer si se pouzdala u zloæu svoju govoreæi: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.
IS 47:11 Zato æe doæi na te zlo, a neæeš znati odakle izlazi, i popašæe te nevolja, da je neæeš moæi odbiti, i doæi æe na te ujedanput pogibao, za koju neæeš znati.
IS 47:12 Stani sada s vraèanjem svojim i s mnoštvom èini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrepila.
IS 47:13 Umorila si se od mnoštva namera svojih; neka stanu sada zvezdari, koji gledaju zvezde, koji prorièu svakog meseca, i neka te saèuvaju od onog što æe doæi na te.
IS 47:14 Gle, oni su kao pleva, oganj æe ih spaliti, ni sami sebe neæe izbaviti iz plamena; neæe ostati uglja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega.
IS 47:15 Takvi æe biti oni s kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbeæi æe se svaki na svoju stranu; neæe biti nikoga da te izbavi.